OŠTEĆENI PENZIONERI NE ODUSTAJU OD SVOJIH PRAVA: Hrvatska duguje 800 miliona evra, oko 50.000 Srba nije dobilo svoje penzije
BEOGRAD - Učesnici naučne konferencije o rešavanju pitanja neisplaćenih penzija iz Hrvatske u sklopu Sporazuma o sukcesiji SFRJ, koju je organizovalo danas Udruženje penzionera iz Hrvatske iz Beograda, zaključili su da treba angažovati sve postojeće mehanizme da se taj i drugi problemi konačno reši.
Tu se podrazumeva i obraćanje što više članova ovog i ostalih udruženja telima Ujedinjenih nacija i Evropske unije, pomoć strukovnih i drugih udruženje i države Srbije, kao i usvajanje strategije o načinu rešavanja tog i brojnih nerešenih pitanja iz Aneksa E Bečkog sporazuma o sukcesiji u kojem su penzijska pitanja i Aneksa G koji se odnosi na pokretnu i nepokretnu imovinu u bivšoj SFRJ.
Sporazum o pitanjima sukcesije imovine bivše SFRJ regulisao je pitanja koja se odnose na nasledstvo kroz ukupno sedam aneksa, ali oko 50.000 penzionera Srba iz Hrvatske potražuje i dalje penzije od 1991. do 1996. a pojedini penzioneri i do 1998. godine. Reč je o prosečno oko 80 penzija a prema podacima Udruženja penzionera iz Hrvatske u Beogradu i iz drugih izvora, radi se o iznosu od 800 miliona evra.
Na konferenciji je rečeno da je bilo i više slučajeva da penzioneri najčešće oni koji su u vreme ratnih sukoba devedestih izbegli iz BiH nisu godinama primali bilo kakva primanja.
Sredinom prošle godine Međunarodna organizacija rada (ILO) od koje je zatraženo mišljenje o problemu neisplaćenih penzija iz Hrvatske, oglasila se stavom, kako su tada preneli mediji u Hrvatskoj, da Zagreb ne krši konvencije te organizacije. Pojedini izvori su tumačili su u isto vreme da ta organizacija nema nikakvu konvenciju koja se na to konkretno odnosi, ali i da to ne znači da je Hrvatska "abolirana na bilo koji način" niti, kako su navodili, "ILO može da abolira bilo koga oko plaćanja penzija". To je danas istaknuto i na naučnom skupu, ali je u mnogim izlaganjima rečeno da se radi o komplikovanom pravnom slučaju i da njegovo rešavanja zavisi ne samo od pravne regulative, već i od političke volje i niza drugih okolnosti.
(Kurir.rs/Beta)