Taman pomislite da je prehlada prošla, a pojavi se suvi ili vlažni kašalj od koga ne možete da spavate i koji vas guši. Ne igrajte se, odmarajte se, uzimajte terapiju uz čajeve i bacite cigarete ako pušite. Zapušteni bronhitis dovodi do ozbiljnih plućnih bolesti.
Bronhitis predstavlja upalu disajnih puteva lokalizovanih ispod dušnika, koja može da bude akutna ili hronična. U 95 odsto slučajeva nastaje kao posledica infekcije, najčešće virusne, manje bakterijske, dok samo pet odsto nastaje kao reakcija na zagađenje i udisanje različitih isparenja.
Simptomi
Glavni simptom bolesti je kašalj, koji je jak, iritativan, javlja se u napadima, ometa dnevne aktivnosti i prekida san, a praćen je otežanim disanjem, u nekim slučajevima i temperaturom, i opštom slabošću, malaksalošću i netolerancijom fizičkog napora. Kašalj može da bude suv ili vlažan, sa obilnim iskašljavanjem, a ponekad je praćen bolom do koga dolazi zbog zamaranja disajnih mišića. Pošto je intenzivniji u ležećem položaju, pacijenti se tokom noći bude s gušenjem, pa moraju da sednu kako bi uhvatili vazduh.
Kašalj je takođe naša refleksna odbrana kojom eliminišemo štetne materije.
Iako sukrvica i iskašljavanje krvi mogu da budu simptom ozbiljnih bolesti, oni se javljaju i kod bronhitisa i upale pluća, jer usled negativnog pritiska u grudnoj duplji i ustima dolazi do pucanja kapilara.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma koje saopšte sami pacijenti, pregleda slušanjem pluća i laboratorijskih analiza. Bronhitis može da započne kao infekcija gornjih disajnih puteva, pa se često dešava da je neko bio prehlađen i da se taman kada je mislio da ozdravljuje javio jak kašalj. Postoji jedan tipičan nalaz na plućima koji se čuje, poznato zviždanje koje mi lekari zovemo vizingom, na osnovu koga se prepoznaje bronhitis. Uvek se rade i krvna slika i CRP, kako bismo videli koliko je infekcija jaka i zahteva li antibiotsku primenu. Bitno je i da li neko iskašljava providno ili žutozeleno.
Svaki kašalj koji traje duže od mesec dana zahteva rendgen pluća, jer dugotrajan kašalj može da bude i simptom karcinoma.
LEČENJE
Virusni bronhitis ne treba lečiti antibioticima. Ako je sekret beo, leukociti mirni, ako je CRP u normali ili blago povišen, to je znak virusne infekcije koja se leči simptomatskom terapijom, uzimanjem lekova za temperaturu i mirovanjem. Simptomatska terapija podrazumeva davanje lekova koji šire disajne puteve, smiruju kašalj i olakšavaju iskašljavanje. To mogu da budu razni sirupi.
U svakoj infekciji je najbitnije da čovek legne u krevet dva dana. Takođe treba uzimati dosta tečnosti i voće na bazi citrusa.
BRONHODILATATORI
U lečenju bronhitisa uspešno se primenjuju i bronhodilatatori, a najpoznatiji su "berodual" i "spalmotil". To su lekovi koji šire disajne puteve, vlaže sluznicu, olakšavaju disanje i eliminaciju sekreta i smanjuju iritaciju. Mogu da se koriste i u vidu pumpice. Danas gotovo svaka kuća s malim detetom ima i električni inhalator, tako da pacijentima uglavnom preporučujem da koriste "berodual" preko inhalatora, jer ima manje neželjenih efekata od "spalmotila" i "ventolina", koji mogu da izazovu prolazno lupanje srca i podrhtavanje mišića.
KOMPLIKACIJE
Komplikacije uglavnom nastaju ako ljudi nastave da rade, ne primenjuju terapiju i ne odmaraju se. Bolest najpre može da se iskomplikuje bakterijskom upalom. U tim slučajevima se sekret posle nekoliko dana iz beličaste ili providne forme menja u žutozelenu, temperatura raste i ljudi se generalno lošije osećaju nego kad su bili na početku kod doktora. Tada se ponovo rade analize krvi i obično počinje s primenom antibiotika.
BRONHITIS KOD DECE
Kod dece su bronhitisi u još većem procentu izazvani virusima nego kod odraslih, a na drugom mestu su alergijski bronhitisi koji mogu da budu manifestacija alergijske astme. Zbog preterane izolacije u kojoj se deca danas nalaze, uz malo kontakata s prirodom i životinjama, alergijske bolesti su u porastu i zamenile su virusna i bakterijska oboljenja.
Kod dece je slika bronhitisa najčešće dramatična, što uplaši roditelje. Pošto su njihovi disajni putevi još u razvoju, deca brže ulaze u bronhoopstrukcije - kolaps ili delimično zatvaranje disajnih puteva koji daju utisak da se osoba guši. Ovaj problem rešava se inhalacijom. Kod dece se mnogo više koriste "spalmotil" i "ventolin", jer taj rastvor brže deluje.
NEIZLEČIVI PUŠAČKI BRONHITIS
Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP), nekada poznata kao hronični ili pušački bronhitis pošto više od 80 odsto obolelih čine pušači, progresivna je i neizlečiva. Ukoliko oboleli ne ostave cigarete, ne uzimaju terapiju i ne sprovode fizikalnu rehabilitaciju, postaju invalidi koji zavise od kiseonika. Fizikalna rehabilitacija podrazumeva jačanje disajne muskulature, jer obolelima usled kašlja i teškog disanja toliko propadaju disajni mišići da nemaju snage da dišu.
Terapija kod HOBP je doživotna. Oboleli mogu da uđu u remisiju i da nikada više u životu nemaju manifestacije bolesti.
Faktori rizika za HOBP su prvenstveno pušenje, a zatim i zagađenje vazduha i rad s hemijskim susptancama koje isparavaju, kao što su boje i lakovi.
OPORAVAK OD BRONHITISA
U momentu kada se bolest nalazi u pogoršanju, veoma je bitno da čovek sprovodi terapiju i miruje, da ne bude fizički aktivan. Kada se iz bolesti izađe, treba provoditi što manje vremena u zatvorenom i neprovetrenom prostoru. Bilo bi dobro da se bar određeni deo dana provede u prirodi, na čistom vazduhu, uz neki vid fizičke aktivnosti, makar to bila i šetnja. Najčešće se preporučuju plivanje i vežbe za jačanje disajne muskulature.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Profimedia)