Nijedna žena nije uspela da ukroti njegovo nemirno srce. Ipak, na kraju je priznao: u hiljadu žena koje je voleo, on je voleo samo jednu. To je Magdalena, žena koje nema, satkana od njegovih priviđenja i snova
Bilo da opisuje ili kazuje misli, on je nesporno blistav, sugestivan, poletan, logičan. Još je Isidora Sekulić tvrdila kako su njegove pesme najviše što poezija može i da se zato znaju "u pregrštima", a kao diplomatu Miroslav Krleža ga je dizao u nebesa. I danas ga mnogi vide kao najvećeg trebinjskog gospara, njegov život i rad su deo slavom ovenčanih priča. Svi ih znaju. Ali, kako to obično biva, ima i onih nedovoljno ispričanih: stasiti Hercegovac bio je veliki zavodnik!
NEMIRNO SRCE
Ljubavni život čuvenog pesnika bio je veoma uzbudljiv, njegovim avanturama ne zna se broj. Uspeo je čak, ostalo je nedorečeno da li iz hira ili kratkotrajne zaljubljenosti, da preotme verenicu prijatelju, takođe čuvenom pesniku Aleksi Šantiću. Navodno je u Ženevi napravio dete Antoaneti Vogel, tek stasalom devojčurku kad je on imao pedeset godina. Naslednika Jovana, koji je izvršio samoubistvo, dobio je navodno s glumicom Jovankom Dvorniković, koja je zbog učitelja, pesnika i diplomate bukvalno pobegla od prvog supruga Tase Todorovića. Svojom ljubavlju, govorila je, Dučić ju je uzdigao do besmrtnosti. Tačno je da mu je bila poetska inspiracija, ali to se može reći i za Magdalenu Magu Živanović, ćerku bijeljinskog trgovca, kojoj je govorio da se zarekao bogom i životom kako njegova usta neće poljubiti nikog više dok nju ne poljube kao svoju. Slično je poručivao još nekim damama, kao akter priča o ljubavi za ceo život zapamćen je i u Rimu, Sofiji, Atini, Bukureštu, Kairu, dalekoj Americi - svugde gde je službovao. U Budimpešti mu je jedna vrela Mađarica, prava grofica, poklonila kuću u kojoj se danas nalazi ambasada Srbije...
ŽENE GA OBOŽAVALE
Još uvek je misterija zašto su Jovana Dučića žene toliko obožavale, iako im je večiti neženja, uz tvrdnje da su njegovo životno otkrovenje, često upućivao nimalo nežne reči. Činilo se da ih pre prezire nego što ih voli. Uostalom, o tome svedoče i njegove brojne ocene o lepšem polu. Zabeležio je da je "pronaći dobru ženu teško kao pronaći u svom vrtu izvor petroleuma", da se "žena ne služi lažima da napadne, nego da se odbrani", odnosno da "ako hoćete da vas žena voli, treba joj dati prilike da vas sto puta slaže i da uvek izgleda kao da to ne vidite". Žena, zaključio je još Dučić, "nema osećanje odgovornosti kao ni dete - i ona se brani suzama, a ne razuveravanjem".
Da li zbog ovih jetkih uverenja nije stao na ludi kamen? Zašto nijedna žena nije uspela da ukroti njegovo nemirno srce? On sam će krajnje dvosmisleno reći da ništa ne upropasti ljubav koliko čovekova preterana dobrota. Ipak, jednom prilikom poeta je priznao: u hiljadu žena koje je voleo, on voli samo jednu!
BIJELJINSKI ROMEO I JULIJA
"Jedina na svetu, raj u grudima i sreća svedržeća" za njega je bila Magdalena. Tek što je završio za učitelja, upoznao ju je u Bijeljini na svetosavskoj svečanosti. Bila je izuzetno lepa i volela je da privlači pažnju.
- Pojavila se poslednja u kolu, lepo obučena, u ruci je imala belu maramicu, a pamtim i njene male crvene papuče u kojima je igrala - sećao se Dučić.
Ubrzo su se tajno verili, ali kad je njen otac za to saznao, tražio je da se Maga, kako joj je tepao, pred ikonom zakune da neće otići za siromaha, "koferaša i deklamatora iz belog sveta". Ona je to i učinila, ali se i zaklela da se neće udati ni za koga drugoga. Tako je i bilo, iako su joj kule i gradove nudili brojni semberijski bogataši, a pred smrt je tražila da se na nadgrobnoj ploči uz njeno ime napiše i Dučić. U vremenu kad se klasne razlike nisu praštale to je bio hrabar potez, na njenom grobu između ostalog stoji da tu "počiva Magdalena, prvo nadahnuće pesnika Jovana Dučića".
Zvali su ih bijeljinski Romeo i Julija, posebno zato što ga je ona čekala ceo vek, ali ga nije dočekala. Natpis na kamenu i sačuvana pisma su svedoci da je tako i bilo od dana kad se njihova ljubav rodila, 1894. godine. Poživela je, inače, osamdeset, a sve do smrti živela je usamljena u kući svoje mladosti. Kažu da su joj jedina uteha bila Dučićeva pisma iz belog sveta, koja je bezbroj puta čitala. Jer, ona nije bila za njega samo osećanje, već i misao, sudbina i, iako je nema, ona ga je potpuno ispunjavala.
Aleksi Šantiću oteo verenicu
Miloš Crnjanski: "Bio se Aleksa Šantić zaljubio i verio jednom devojkom, a njegov najbolji prijatelj Dučić molio ga je da se ukloni od te devojke. I to se dešava među prijateljima - Dučić se u nju zaljubio. Aleksa se uklonio zato što je voleo svoga druga. Dučić je jedno vreme vodio ljubav sa tom devojkom, ili je tako izgledalo. Onda se povukao i otišao u diplomatiju. Šantić je ostao sam u Mostaru i nikada se nije ženio."
Spletke ili istina?
Radoslav Milošević, trebinjski profesor, dugo je istraživao lik i delo velikog sunarodnika: "Zbog skandala sa gospođicom Vogel morao je 1927. da napusti diplomatsku službu u Bernu, a postoje naznake da mu je aferu montirao prethodnik Milutin Jovanović, sa kojim se potukao. Mnogo je laži o njegovim potomcima (izvesna Karol Minter je nedavno tvrdila da je Dučićeva unuka), na sudu se dokazalo i da su lažne tvrdnje glumice Jovanke Dvorniković, koja je sa Žankom Stokić igrala Gospođu Ministarku, da je Dučić otac njenog deteta. Ispostavilo se da je to inspicijent u Zagrebačkom kazalištu. Dučićevi rođaci su mi rekli da nije želeo decu jer njegovi nisu imali sreće u životu, pa nije hteo da i potomci budu nesrećni."
(Branka Mitrović, Foto:Privatna arhiva)