Šargarepa je do sada bila poznata kao zdravo i ukusno povrće, ali britanski naučnici tvrde da može da se koristi za izradu još čvršće mešavine cementa, koji bi se ojačao dodavanjem nanočestica iz ovog i ostalog korenastog povrća.
Istraživači britanskog Univerziteta u Lankasteru koriste običan mikser za hranu kako bi usitnili nanočestice iz vlakana ovog povrća i kažu da su one "znatno poboljšale" čvrstoću cementa.
Ističu da su troškovi pritom bili manji nego što je uobičajeno jer su koristili manju količinu cementa, a to znači smanjenje globalne emisije ugljen-dioksida.
To su odlične vesti i za građevinsku industriju i za životnu sredinu.
Po podacima Međunarodne agencije za energetiku cement je odgovoran za čak osam posto ukupne globalne emisije CO2.
"Ustanovili smo da 'novi' materijal može da pojača čvrstoću cementa za 80 odsto. A potrebna je mala količina", rekao je vođa istraživanja Muhamed Safi. Objasnio je da dodavanje usitnjene šargarepe u betonsku smesu uspešno sprečava njegovo pucanje, prenosi Jutarnji.hr.
“Preliminarni rezultati pokazuju da pola kilograma nanomaterijala šargarepe štedi oko 10 kilograma cementa po kubnom metru betona", rekao je Safi.
Nanočestice šargarepe već proizvodi tškotska kompanija koja se bavi razvojem obnovljivih izvora energije. Uz proizvodnju čvršćeg i izdržljivijeg cementa, cilj kompanije je i korištenje manje količine materijala u građevinskim radovima. Direktor kompanijej Kristijan Kemp-Grifin objasnio je da 88 odsto šargarepe čini voda, a celuloza je čini čvrstom i hrskavom.
"Vlakna celuloze uglavnom su vrlo čvrsta, netopljiva u vodi, slabim kiselinama i bazama, kao i u organskim otopinama. Celuloze ima i u drvetu, ali jednostavnije se ekstrakuje iz povrća", rekao je Kemp-Grifin.
Za promenu svojstava cementa potrebna je mala količina celuloze iz šargarepe. Ona menja način na koji se voda ponaša u procesu stvrdnjavanja, postupnoga "prelaza" svežeg betona u nosivu betonsku konstrukciju", objasnio je Kemp-Grifin, dodavši da na čvrstoću betona ne utiču sama vlakna šargarepe, već način na koji u tom procesu zadržava vodu.
Objasnio je da se pritom između vlakana i cementa događa potrebna hemijska reakcija. Safijev tim nastavla s testiranjem ove neuobičajene smese, a nameravaju da u daljnjem postupku upotrebe šećernu repu.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
Foto prinTSCREEN yt