Pre 14 godina uragan Ivan je teško oštetio naftnu platformu kompanije "Tejlor Enerdži" u Meksičkom zalivu. Od tada, mada je šteta delimično sanirana, svakog dana se u more izlije 300-700 barela nafte , što preti da ovo postane najveća ekološka katastrofa u SAD.
Mnoge od bušotina ove platvorme nisu zatvorene i zvaničnici sada procenjuju da bi mrlja mogla nastaviti da se širi tokom ovog veka.
O “Tejlorovoj” naftnoj mrlji malo se zna van Luizijane zbog napora kompanije da to drži u tajnosti, u nadi da će zaštititi svoju reputaciju i informacije o svojim operacijama, navodi se u tužbi koja je na kraju primorala kompaniju da objavi plan čišćenja.
Mrlja je bila skrivena šest godina pre nego što su ekolozi naišli na nju, dok su nadgledali posledice nesreće iz 2010. sa platformom “Dipvoter horajzon”, kompanije “Britiš petroleum”, nekoliko kilometara severno od lokacije “Tejlorove” mrlje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova bori se sa naporima “Tejlora” da se odstrani od katastrofe. Kompanija je tužila Ministarstvo pred federalnim sudom, tražeći povraćaj oko 450 miliona dolara ostavljenih u zalog poverenja sa vladom kako bi finansirala napore na povraćaju dela olupine i lociranje zatrpanih bušotina.
Iz “Tejlor enerdžija” nisu komentarisali poslednje vesti. Kompanija je ranije navodila da nema dokaza da bilo koja od bušotina curi. Prošlog meseca je nezavisna analiza Ministarstva pravde pokazala da je bušotina mnogo veća od 1-55 barela dnevno, kako je to tvrdio Nacionalni centar američke obalske straže (NRC).
U ovom dobu klimatskih promena i toplijih mora, oluje postaju sve češće i intenzivnije. Počevši sa Ivanom 2004, nekoliko uragana je do sada uništilo ili oštetilo više od 150 platformi za svega četiri godine. Prosečno se svake godine u Luizijani sa platformi i obalskih naftnih tankova u more izlije 330.000 galona sirove nafte.
Meksički zaliv jedan je od najbogatijih i najproduktivnijih regiona za naftu i gas u svetu, a očekuje se da će ove godine dati više od 600 miliona barela, što čini 20 odsto ukupne američke proizvodnje nafte. Još 40 milijardi barela leži ispod zemlje, čekajući da budu otkriveni, kažu vladini analitičari. U vodama kod Luizijane ima oko 2.000 naftnih platformi, a skoro 2.000 drugih kod obala njenih suseda Teksasa i Misisipija.
“Tejlor enerdži” je bio gigant u Nju Orelansu, u vlasništvu Patrika F. Tejlora, magnata i filantropa koji je pokrenuo ambiciozni program stipendija za siromašne studente. Ovo je nekad bila njegova jedina kompanija za istraživanje i proizvodnju nafte u Meksičkom zalivu. Tejlor je 1995. preuzeo platformu kojom je nekad operisao “Britiš petroleum”, na oko 40 nivoa. Noge platforme bile su zabijene u blatnjavi okeanski pod i bila je prikačena cevima za 28 bušotina. Kompanija je na svom vrhuncu omogućila Tejloru i njegovoj ženi Filis da postanu najbogatiji par u Nju Orleansu. Međutim, investicija je propala kad je uragan 15. septembra 2004. uništio platformu. Više od 620 barela sirove nafte propalo je zajedno sa platformom. Čelični delovi i nafta koja curi zatrpani su sa 45 metara blata.
Patrik Tejlor umro je manje od dva meseca nakon oluje, u 67. godini života, od srčane infekcije, ostavljajući bogatstvo u dobrotvorne svrhe i ogroman račun za čišćenje katastrofe.
Kompanija je prijavila mrlju Obalskoj straži, koja je nadgledala lokaciju pola decenije a da javnost nije ni znala za nju. Četiri godine nakon nesreće, Obalska straža je obavestila “Tejlor enerdži” da je mrlja prerasla u “značajnu pretnju okolini” i kompanija se dogovorila sa vlastima da pokrene fond vredan 666 miliona dolara da zaustavi mrlju. Od tada je “Tejlor” preduzeo razne mere, ali je nafta nastavila da curi.
Skoro deceniju nakon urušavanja platforme, vlada je odredila da je stvarni nivo curenja nafte u Zaliv 1-55 barela dnevno, dok danas procene govore da je u pitanju do 700 barela (jedan barel ima 42 galona). Uprkos tome, američka Nacionalna agencija za okean i atmosferu još je u ranim fazama procene resursa podmorskog života, što bi moglo da objasni posledice “Tejlorove” mrlje, i više od tri godine kasni sa izdavanjem bioloških posledica naftne mrlje “Britiš petroleuma”.
Četrnaest godina nakon “Tejlora” i 10 nakon “Dipvoter horajzona” američka federalna vlada i dalje ne zna punu snagu posledica naftnih mrlja po podmorski život. U ovoj naftnoj sagi u Meksičkom zalivu, zvaničnici sa atlantske obale s nestrpljenjem iščekuju šta će predsednik Tramp predložiti u vezi federalnih zajmova.
Kurir.rs/Newswer/Washington post
Foto: Tviter