PROŠLO JE VREME DŽEZ POLICIJE: Saksofonista Uglješa Novaković zatvara Beogradski džez festival
Alt saksofonista i kompozitor Uglješa Novaković, pored mnogih svetskih zvezda, nastupiće na Beogradskom džez festivalu, koji je počeo sinoć u Domu omladine.
On otvoreno govori o svojoj karijeri i stanju na džez sceni.
Školovali ste se u Gracu, ali ste odlučili da karijeru gradite na relaciji Beograd-Zagreb. Da li ste zažalili što niste ostali negde na Zapadu?
- Nije mi žao. Živimo u vremenu globalizacije i svet nikada nije bio manje mesto. Bukvalno svaki kutak na svetu nam je vrlo lako i brzo dostupan. Mislim da je to vrlo pozitivna stvar u modernom svetu, u moru negativnih. Ono za čim žalim jeste to što je Balkan ostao Balkan i što se i dalje ne ulaže dovoljno u kulturu, ali se i dalje uporno nadam da će se i to promeniti.
Kako vi ocenjujete trenutno stanje na našoj džez sceni?
- Na srpskoj džez sceni se trenutno zaista događa mnogo stvari, koliko se, čini mi se, nikada nije dešavalo. Do pre nekoliko godina osećala se učmalost, nekakva letargija i lenjost. S dolaskom mlađih snaga je prirodno došao i taj polet i energija.
Recite nam nešto više o debi albumu "Tales from the Past", koji ste nedavno objavili za etiketu "Metropolis džez".
- Album je skup kompozicija koje su nastale u različitim fazama prošlosti, a iz mnogo razloga nikada nisu stigle da ugledaju svetlost dana, već su strpljivo čekale po nekim mračnim fiokama.
Šta za vas predstavlja nastup na Beogradskom džez festivalu?
- To je zaista velika stvar. Lagao bih kad bih rekao da nisam bio veoma uzbuđen kad sam video program za 29. oktobar i uočio svoje ime posle Kurta Elinga, Enrika Rave i Džoa Lovana. Osim toga, Beogradski džez festival je zaista institucija za sebe i velika je stvar biti deo svega toga.
Slogan ovogodišnjeg festivala je "Bez granica". Kako vidite džez muziku u 21. veku? Da li ima još granica koje treba pomeriti?
- Granice više ne postoje. Prošlo je vreme "džez policije", koja je odlučivala o tome šta jeste, a šta nije džez i time diskreditovala umetnike, bacajući ih u nekakve andergraund pokrete, ali im time u isto vreme nenamerno davala i na značaju i snazi. Mislim da kao čovečanstvo tek počinjemo da učimo da koristimo tehnologiju. To je uzbudljivo, ali samo nakratko. Dugoročno postaje dosadno i neinventivno. Onog trenutka kad se zasitimo te fasciniranosti brzinama, krenućemo sa istraživanjem i eksperimentisanjem. Slično onome što se dešavalo četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina, kada su na prvom mestu bili različitost i autentičnost.
Kurir/ Foto: Matija Nikolić