STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Sve brutalnije nasilje među vršnjacima u Subotici! ČESTO ESKALIRA I U RODITELJSKU OSVETU
SUBOTICA - U subotičkim školama povećano je vršnjačko nasilje, čak i u uređenijim školama. Sve više je brutalnih slučajeva povređivanja dece u međusobnim tučama, a pošto je svako četvrto dete u Srbiji žrtva vršnjačkog nasilja i 60 posto dece ugroženo nasiljem na internetu, direktori škola traže partnerstvo sa roditeljima, da bi se smanjilo vršnjačko nasilje.
Vesna Margaretić, rukovodilac službe za zaštitu dece i mladih u Centru za socijalni rad u Subotici kaže, da je u porastu broj prijava porodičnog i vršnjačkog nasilja.
"Deca vide nasilje u kući, u školi, svuda oko nas, kao da su razvila neku vrstu neosetljivosti na nasilje. Centar za socijalni rad ove godine je primio 113 prijava, dok je lane bilo 296. Oko 30 roditelja je tražilo pomoć struke, zbog neprimerenog ponašanja svoje dece. Ove godine, 42 dece je prijavljeno u SBO da ne pohađa redovno školu, 15 je zanemareno od roditelja, 11 je prijava vršnjačkog nasilja i 43 prijave nasilja u porodici. Prošle godine bilo je 15 prijava za vršnjačko nasilje, a 98 za nasilje u porodici sa decom, što sve može da uzrokuje vršnjačko nasilje", kaže Margetić.
Ljubo Simić, predsednik Prekršajnog suda u Subotici izneo je podatak, da je od 42 prijave u SBO 35 vezano za roditelje koji ne ispunjavaju obaveze oko dečjeg pohađanja nastave. - Do sad je rešeno 23 zahteva, izrečene su manje kazne, jer mnoge te porodice primaju socijalnu pomoć, dok je zaprećena kazna od pet do 100 hiljada dinara.
U subotičkoj osnovnoj školi „Kizur Ištvan” sa 700 đaka, lane je bilo 17 slučajeva vršnjačkog nasilja prvog nivoa, koje rešava odeljenski starešina, 7 oblika nasilja drugog nivoa, kada se uključuje stručna služba i 3 slučaja nasilja trećeg nivoa, kada se obaveštava i policija i Centar za socijalni rad.
U toj školi poslednji incident se dogodio, kada je učenik stavio nož „skakavac” pod grlo drugom đaku, na sportskom terenu, o čemu je Kurir pisao, a epilog tog događaja je, da je učenik sa „skakavcem”, premešten u drugu školu, u dogovoru sa roditeljima i Centrom za socijalni rad.
"Deca ponekad brže izlaze iz incidentne situacije, dok njihovi roditelji često ostaju u dužem sukobu", kazao je direktor Dejan Anđelović.
On je tada potvrdio za Kurir, da je roditelj deteta koje je bilo žrtva, pred njim rekao „da će podeliti 50 skakavaca, ako se nasilno dete ne izmesti iz škole”.
Osnovac koji je pretio „skakavcem” premešten je u drugu školu, ali on je prošle sedmice 19. oktobra, navodno opet učestvovao u tuči. Incident se dogodio na Radijalcu, između petoro maloletnika od 13 do 15 godina. Troje maloletnika je povređeno, a prolaznici su pozvali i Hitnu pomoć. Očevici kažu, da je među maloletnicima u tuči bio i dečak sa „skakavcem”, koji je letos nožem napao druga. Policija je potvrdila medijima, da je tuča prijavljena i da je istraga u toku.
Miroslav Krkelić, viši javni tužilac navodi da je u predmetima VJT „najčešće zastupljeno verbalno i fizičko vršnjačko nasilje, da je pojava recidiva retka kod maloletnika, jer se najčešće radi o krivičnim delima situacionog karaktera”.
"VJT odbacuje krivičnu prijavu i ne može krivično goniti dete koje nema 14. godina. Vaspitne mere se izriču kada napuni 14. godina, sa ciljem da se izbegne krivični postupak prema maloletnicima, ali, utvrde se činjenice oko krivičnog dela. Mere su se pokazale kao efikasne”, ističe Krkelić.
Policija reaguje kod vršnjačkog nasilja trećeg nivoa.
"Vršnjačko nasilje nije propisano kao posebno krivično delo, već kao negativna društvena pojava među mladima, najčešće u školi. Najzastupljenije je emocionalno ili psihološko nasilje - ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, dobacivanje, omalovažavanje i lakši oblici fizičkog nasilja", kažu iz Policijske uprave u Subotici.
Da su neke situacije nasilja alarmantne, ukazuje direktor škole Anđelovič.
"Imam saznanja, da je devojčica jedne škole, svoje obnažene fotografije prodavala putem interneta svojim drugarima širom Subotice. Gde je to mogla da nauči. U ovoj školi ni mobilni se ne koristi tokom nastave. Moramo da objasnimo deci, šta je nenasilna verbalna i fizička komunikacija", ističe direktor Anđelović.
U školi Matko Vuković u Subotici koja ima 670 učenika, direktorka Mirjana Stevanović tvrdi, da su deca više ugrožena prećutkivanjem vršnjačkog nasilja.
"Lane je na trećem nivou nasilja, kada se uključuje policija, bila jedna prijava. Najviše je nasilja prvog nivoa, oko 30 slučajeva godišnje, vređanje, psihičko ili emocionalno nasilje. Nije sistemski rešeno kako društvo treba da reaguje, a kako roditelj, kada se dogodi nasilje. Različite su reakcije raznih slojeva društva. Sukob dece često dovodi i do sukoba njihovih roditelja, a škola nema sve instrumente da to reši. Da bi „ispravili mlado drvo, pogotovo ako se u porodici neguju drugačije vrednosti”, neophodno je da roditelji sarađuju sa školom, što često izostaje, objašnjava Stevanović.
(Kurir.rs/N.H.)