Mnogi od nas umrli bi od gladi kada bismo emisiju gasova staklene bašte pokušali da rešimo sadnjom drveća.
Ljudska rasa tokom svake godine emituje otprilike 30 do 40 milijardi tona gasova staklene bašte, pre svega CO2 u atmosferu. Ukoliko nastavimo tim tempom, Zemlja će nastaviti da se greje i to će na kraju totalno uništiti naš način života.
Zvuči dramatično, ali činjenica je da to sledi ako se nešto hitno ne promeni. I to drastično. Šta možemo učiniti po tom pitanju?
Većina naučnika se slaže da nam je potreban način da uhvatimo bar deo tog CO2 iz atmosfere, a jedna od ideja je sadnja mnogo drveća koja CO2 koriste za rast. Istovremeno ispuštaju kiseonik bez kog, zna se, nema života.
Ipak, studije sugerišu kako je to rešenje jednostavno nemoguće jer jednostavno ne da možemo posadimo dovoljno drveća koja bi uzela potreban deo CO2 i Zemlji omogućila da dostigne ciljeve dogovorene Pariskim sporazumom čija je svrha da uspori ili spreči klimatske promene.
Istina je da bismo trebali da pokrijrmo celu granicu SAD sa drvećem, samo kako bismo dostigli deset odsto od ukupne godišnje količine ugljen dioksida kog proizvedemo. Na planetu jednostavno nema dovoljno mesta da bi se svet prehranio i uz to posadio dovoljno šume da se smanji nivo CO2 u atmosferi.
Drugim rečima, mnogi od nas umrli bi od gladi kada bismo emisiju gadova staklene bašte pokušali da rešimo sadnjom drveća, piše Biznis Insajder.
Kurir.rs/Biznis Insider
Foto: Shutterstock