Kada ste jutros pomerili kazaljke za sat vremena unazad kako biste ga prilagodili zimskom računanju vremena, verovatno ste to učinili poslednji put.
Sezonska zamena letnjeg i zimskog računanja vremena uvedena je kod nas 1983. godine i od tada se poslednje nedelje u martu sat pomera jedan čas unapred, a poslednje nedelje oktobra vraća se unazad. Tako je bilo i u većem delu Evrope, međutim, odluka Evropske komisije da predloži ukidanje sezonskog računanja vremena mogla bi drastično da promeni sve. Prema tom predlogu, svaka članica EU bi do aprila 2019. godine trebalo da odluči da li će ostati u zimskom ili letnjem računanju vremena. Za zemlje koje ostanu u zimskom računanju vremena, današnje pomeranje časovnika bilo bi poslednje, dok bi u zemljama koje se odluče za letnje vreme, časovnici bili pomerani još jednom, krajem marta sledeće godine.
Letnje računanje vremena uvedeno je kako bi se bolje iskoristila dnevna svetlost, a njegova prednost je i usklađivanje vremena u međunarodnom saobraćaju. Prva je u ukidanju letnjeg računanja vremena nogu povukla Rusija.
- Rusija je 2014. godine prešla na stalno računanje zimskog vremena, posle medicinskih istraživanja koja su ukazala da permanentno letnje računanje vremena stvara stres i zdravstvene probleme, kao i saobraćajne nesreće u ranim jutarnjim časovima. U našoj zemlji moguće je da letnje vreme više odgovara zbog većeg broja sati dnevnog svetla u popodnevnim časovima. Međutim, u zimskom periodu letnje računanje vremena bi imalo za posledicu da bi jutarnji sumrak bio duži - objašnjava dr Anđelka Kovačević, šef Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta.
Posle poslednjih istraživanja, i Evropska komisija je odlučila da predloži da se vreme više sezonski ne menja, jer je ljudima potrebno bar četiri nedelje da se priviknu na promenu računanja vremena, pa je, pored uticaja na zdravlje i saobraćaj, i produktivnost na poslu bila upitna neposredno posle pomeranja sata.
Novim predlogom Zakona o računanju vremena, koji je u skupštinskoj proceduri, i dalje je predviđeno letnje i zimsko računanje vremena. Međutim, postoji i odrednica koja kaže da se njihova primena usklađuje sa obaveštenjima Evropske komisije, tako da bi i Srbija mogla da prestane sa promenama časovnika, iako nije članica EU.
Prema mišljenju Slobodana Bubnjevića, fizičara i urednika sajta “Nauke kroz priče”, predlog za ukidanje sezonske izmene vremena nije najsrećnija za Srbiju, ali ne postoji nijedan drugi put nego da se sledi stav Evropske komisije.
- Tu nije reč ni o političkim, ni o ideološkim razlozima. Moje mišljenje je da nije trebalo ukidati pomeranje sata, ali iz pesrpektive već donete odluke Evropske komisije, to pitanje je zaključeno i Srbija neizostavno mora odustati od pomeranja sata, što je za nas jedino razumno, pa je, osim da se nadamo ostanku u ukaznom (letnjem) vremenu, svaka diskusija o alternativama izlišna. Istorija metrologije nam pokazuje da bismo plaćali nepredvidivo veliku cenu ako bismo merili vreme na drugačiji način od ostatka Evrope, u organizaciji života, ekonomiji, kulturi.... Srbija je članica međunarodnog SI sistema mera od njegovog uspostavljanja u 19. veku i prvi je prioritet da koristimo iste mere i to na isti način kao i ljudi u drugim zemljama. Svi drugi argumenti protivni ovoj situaciji padaju u vodu pred zahtevom da se uskladimo - kaže Bubnjević.
On objašnjava da bi ukidanje letnjeg računanja vremena Srbiju pogodilo jer se nalazi na samom krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone i da mrak kod nas pada ranije nego na Zapadu, pa bi nam i obdanica bila kraća, iako su nam navike i ritam življenja slični kao u ostatku Evrope. On dodaje da bi nam korisnije bilo da ostanemo u zoni letnjeg računanja vremena, a ne zimskog, kao što je slučaj na primer u Rusiji.
- Nikako se ne može reći da Srbija pripada istočnoj vremenskoj zoni, već je samo dodiruje i u nju ulazi manjim delom teritorije. Promena vremenske zone značila bi ogromne ekonomske gubitke, potom i razlike u satu u odnosu na nama posebno bliske zemlje Zapadnog Balkana, pa o tome ne treba ni razmišljati. Jasno je da je za Srbiju povoljnije da ostane u letnjem, a ne zimskom vremenu, pa treba da se nadamo da će to biti odluka na nivou kontinenta - kaže Bubnjević.
Uskladićemo pravila sa EU
U Ministarstvu privrede objašnjavaju da Srbija zadržava dosadašnji način računanja vremena, te da se odluka EU neće automatski primenjivati kod nas.
- Ukoliko EU promeni način računanja vremena, to se neće automatski primeniti i u Srbiji, s obzirom na to da još nismo zemlja članica EU. Međutim, kao zemlja kandidat za EU, imamo obavezu da u najkraćem roku to učinimo - kažu u Ministarstvu.
Švajcarci neće da budu vremensko ostrvo
Pošto zemlje EU same mogu da odaberu koje će vreme, letnje ili zimsko, da koriste, u medijima tih zemalja do sada su se pojavile nezvanične informacije da bi Danska, Holandija i Finska mogle da zadrže zimsko vreme kao zvanično, dok bi Portugalija, Poljska i Kipar zadržali letnje. Jedna od zemalja koja nije u EU, a sigurno će se prilagoditi računanju vremena u Uniji je i Švajcarska, kaže dr Jirg Najderhauzer, direktor švajcarskog Federalnog instituta metrologije METAS.
- To ćemo učiniti iz praktičnih razloga, jer ne želimo da budemo vremenskog ostrvo - kaže on.
Potrošnja struje više nije argument
Iskorišćavanje obdanice i sledstveno tome ušteda struje bili su jedan od razloga za uvođenje sezonske promene računanja vremena. Ali, stručnjaci kažu da taj argument više ne važi.
- U prošlosti je kućno osvetljenje bilo primarni okidač za potrošnju struje, i tada je pomeranje sata moglo imati efekta. Međutim, u današnjem svetu klimatizacioni sistemi i elektronika su značajni potrošači struje, tako da pomeranje sata ne utiče na umanjenje potrošnje, već je može i povećati - kaže dr Anđelka Kovačević.
(Kurir.rs/Blic, J.Sladojević)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: