Košarkaši Argentine prisećaju se dobrih i loših trenutaka "Zlatne generacije", a jedan od bolnih trenutaka se desio 2002. godine.
Dokumentarac "Zlatna generacija" je emitovan na Olympic channel portalu i između ostalog govori i o finalu Mundobasketa sa Jugoslavijom u Indijanapolisu, ali i o "osveti" na OI u Atini 2004.
Emanuel Đinobili, Gabrijel Fernandes, Andres Noćioni, Fabricio Oberto, Luis Skola, Valter Erman, Leonardo Gutijeres su uz selektora Rubena Manjana neka od imena koja se pojavljuju u filmu koji počinje time kako se ta generacija formirala.
"Igrali smo zajedno u mlađim kategorijama, tako da smo se dobro upoznali i od tog trenutka kada god dođemo zajedno na trening, osećali smo se kao prijatelji", pričaju Leonardo Gutijeres i Fabricio Oberto.
Skola dodaje su ti mlađi igrači među kojima je bio i on i Noćioni i drugi počeli da preuzimaju palicu seniorske selekcije 1999. godine. U to vreme dok se uzdizala najbolja generacija u istoriji argentinske košarke, zemlju je potresala kriz zbog siromaštva i masovnih demonstracija.
Igračima su nameravali da preuzmu kontrolu nad bankovnim računima zbog čega je mnogo njih htelo van zemlje, uglavnom put Evrope.
Reprezentativno su ostali da se takmiče pod grbom Argentine. Manjano kaže da je Evropa tako pomogla Argentini, ali nebesko-plavi i dalje pamte i neke lekcije koje su s početka 21. veka naučili.
Jedna od njih je bio i Indijanapolis kada su na jednu loptu praktično izgubili u finalu Svetskog prvenstva od Jugoslavije.
"Više smo bili okrenuti ka Evropi, Italiji, Rusiji, Jugoslaviji, ali Argentina - na njih niko nije računao, to je fudbal", priseća se Leri Braun, nekadašnji selektor SAD.
Do Indijanapolisa je ta "zlatna generacija" stasala i sve do tada su utakmice sa "Drim timom" bile za Argentince samo prilike za fotografisanje.
Karmelo Entoni kaže da je te 2002. delovalo nemoguće da Amerika izgubi sa ekipom koju je povela u Indijanapolis. "Nemoguće" se desilo i SAD je pobeđena.
"Pepe Sančes i ja smo u nekom trenutku razmenili poglede i rekli 'pobedili smo ih'", kaže Manu Đinobili.
Argentina će stići do finala preko Nemačke i tu ju je čekala Jugoslavija koja će posle 75:75 i promašaja Skonokinija u poslednjim sekundama meča, izgubiti u produžetku 84:77.
Pred to finale Đinobili se povredio i prema sopstvenom priznanju bio mana u igri Argentine.
"Čak i kad ste povređeni, hoćete da uskočite i spasite dan, znate, mitovi heroja i to sve, sa medaljom dok hramljete", kaže Đinobili.
"Igrali smo u Indijanapolisu u finalu protiv ekipe koja je navikla da igra finala, a mi nismo. I dobijali smo skoro sve vreme što je protiv tima kakav je Jugoslavija bilo odlično", dodao je Manjano.
Argentini na dva i po minuta do kraja desio Dejan Bodiroga, desilo im se neiskustvo i nekoliko sudijskih odluka koje su pomogle Jugoslaviji.
"Medalja nam je bila praktično u rukama. Još uvek osećam kao da su nas pokrali i oduzeli nam je u trenutku kad je već bila naša", rekao je Gutijeres.
Prilika za vraćanje tog duga su bile Olimpijske igre u Atini kada su Argentina i Srbija i Crna Gora igrale u prvom kolu u grupi. Manjano smatra da se posle Indijanapolisa od te utakmice očekivalo da se pruži 101 posto za pobedu.
"Mislim da smo tada bili na granici ludila. Ušli smo u tu halu vrišteći kao da smo hteli da kažemo – ubićemo vas što ste nam ukrali Svetsko prvenstvo", kaže Gabrijel Fernandes.
Argentinci su uspeli da pobede poenom prednosti i otišli su do kraja, osvojili zlatnu medalju na OI. Posle njih, najsjajnije odličje će postati ekskluziva američke selekcije za koju su posle toga igrale najveće NBA zvezde.
Tu mesta za ostale jednostavno nije bilo, a naredna prilika da im neko uzme meru će biti Tokio 2020. godine.
Celu priču o Argentincima možete pročitati OVDE.
Kurir sport
Foto: Profimedia