Dokumentarno-igrani serijal "Tajne službe Srbije", reditelja Ivice Vidanovića i producentkinje Danke Milošević, uskoro ćemo gledati u udarnom terminu na RTS.
Bivši direktor Vojnobezbednosne agencije general Svetko Kovač ekskluzivno za Kurir govori šta mu je bila inspiracija da napiše ovu seriju i govori koja ubistva u Srbiji su mogla da budu sprečena.
Kako ste došli na ideju da napišete scenario za seriju "Tajne službe Srbije"?
- Pre nekoliko godina imao sam ideju da uradimo serijal o istorijatu službi bezbednosti Srbije, ali nije došlo do realizacije te ideje. Nezavisno od toga, konkretno za ovaj serijal, ideja je producentkinje Danke Milošević. Ona mi je rekla šta želi i odmah smo se razumeli i dogovorili kako bi trebalo da izgleda ta serija, tako da mi nije bilo teško da napišem scenario za prvih deset epizoda.
Šta je tema serije?
- U prvoj sezoni ovog serijala, to jest u prvih deset epizoda govori se o nastanku, razvoju i funkcionisanju, kao i ulozi službi bezbednosti u najvažnijim događajima u periodu od Karađorđa do kraja Drugog svetskog rata. Govorimo o doprinosu službi bezbednosti u zaštiti srpskih nacionalnih interesa, ali i o propustima službi koji su imali tragične posledice.
Prateći rad tajnih službi, kažete da su mediji često grešili. Koje greške smo pravili?
- Mediji su uvek bili, a posebno u današnjim uslovima, značajan instrument kontrole nad radom službi bezbednosti. Nekada se čini da su nepravedni prema službama, ali službe ne mogu očekivati da ih mediji mnogo hvale. Oni ih nekada preventivno kritikuju. Mislim da mediji najčešće greše kada nemaju pravu informaciju i prinuđeni su da koriste poluinformacije i da se snalaze na razne načine. Možda je ovo više greška službi nego medija. Mi smo u našoj seriji u jednoj epizodi prikazali kako Narodna skupština Kraljevine Srbije kontroliše rad službi bezbednosti. Mnoge evropske zemlje nisu imale te mehanizme, a Narodna skupština Srbije je na svom 93. redovnom zasedanju 12. aprila 1918. raspravljala o odgovornosti obaveštajne službe Glavnog đeneralštaba za preuranjeni Toplički ustanak i stradanje naroda.
Koja ubistva u Srbiji su mogla da spreče tajne službe i zašto?
- U odnosu na period kojim se bavi prvih deset epizoda, svakako je najinteresantnije ubistvo jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića. Službe su imale podatke da ustaška organizacija na salašu Janka Pusta u Mađarskoj vrši neposredne pripreme za ubistvo kralja. Čak i da koriste maketu kralja Aleksandra u prirodnoj veličini i uvežbavaju atentat na njega. Znali su i kretanje terorista, sve do Marselja, ali ipak atentat nije sprečen. Ovde su svakako tragični i nerazumljivi propusti francuskih službi i Francuske kao domaćina koji je garantovao bezbednost našem kralju.
Urbana legenda je da su za službu radile mnoge javne ličnosti. Da li je tačno da su za DB radili Čola, Bregović, pa i Jovanka Broz, o kojoj kruže priče da je špijunirala Tita?
- Ako pogledamo istoriju Srbije i njenih službi bezbednosti, posebno u vreme Karađorđa i Miloša Obrenovića, kada se Srbija borila za svoju državnost, mnoge poznate ličnosti tog vremena, bogati trgovci i putnici prikupljali su podatke o bezbednosnim pretnjama Srbiji i znatno doprinosili toj borbi. S vremenom se rad za službu svoje zemlje pretvorio u drugu krajnost, a nekada se čak izjednačava i ocenjuje jednako sporno ako neko radi za službu svoje i neke strane zemlje. O navedenoj dvojici umetnika imam izuzetno mišljenje i nikada nisam čuo, čak ni u neformalnim razgovorima, da su radili za bilo koju službu.
Za Jovanku Broz, kao suprugu dugogodišnjeg predsednika Jugoslavije, bilo bi neozbiljno smatrati da je radila za DB. O njoj postoje razne teorije, od kojih se neke tiču i službi bezbednosti, ali se one uglavnom zasnivaju na poluistinama.
Kurir/ Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: