Dvadeset jedna godina prošla je od smrti Dražena Petrovića, ali njegovo košarkaško umeće i dalje je mnogima primer kako se postaje vrhunski igrač i stiže do NBA lige.
Evo 50 najupečatljivijih izjava Dražena Petrovića.
Samopouzdanje
“Dajte mi 30 minuta, i svakoj NBA ekipi daću 20 koševa.
Inteligencija
“Možda Redži Miler smatra nekorektnim koliko sam pogađao, a ne šta sam pričao na terenu”
Realnost
“Niko nikad nije dobio sve utakmice. Što pre shvatiš, biće ti lakše”
Marljivost
“Talenat sam respektovao do 16. godine. Nakon toga, priklonio sam se teškom radu”
Ludost
“Ako nisam mogao na trening, istog trena bih se razboleo.”
Strast
“Kada stojim, propadam. Teško mi je to opisati nekome to nikad nije osetio zvuk kada si sam u dvorani s loptom”.
O košarci
”Košarka poseduje čistoću koja se lako prenosi u bilo koji jezik”
O Portlandu
”Portland ću pamtiti po kiši.”
O Drim timu 1992.
”Ljudi moji, biće čuda. Ne trebamo ih dobiti, ali možemo se s njima nositi. Neće nas zgaziti”
O sebi
”Da se ne bavim košarkom, bio bih mnogo povučenija osoba. Pre sam bio mnogo zatvoreniji. Pa i sad kad utakmica završi, ne volim ići u gužvu sa mnogo ljudi”
O zvezdama
”Obvezno pročitam šta mi predviđaju zvezde, mada smatram da sve zavisi od mene. Većinu stvari čovek ipak sam može držati pod kontrolom”
O Šibeniku
”Ako je istina da se prva ljubav nikad ne zaboravlja, onda je Šibenik ostao u meni od prvih dana. Tamo je sve počelo, premda sam emocije često gurao u stranu. Nikad, zapravo, nisam imao dovoljno vremena. Šibenik je odredio moju karijeru i pokazao mi put. Nadam se da će razumeti. Za ono što želim od košarke, moram ići dalje. Moram zatvoriti jedan krug, da bih otvorio drugi.”
Nepopustljivost
”Šest ili sedam ujutro, nije važno. Uveče bih uzeo ključ, otvorio vrata dvorane i trenirao. Čistačice i ja. One bi radile svoje, ja svoje. Nikad nisam propustio jutarnji trening. Nikad. Uzmem loptu, ubacim 500 ili više. Postavi stolice i driblam. I tako satima. I uživam.”
O sporednoj roli
”Za mladog igrača nema ništa opasnije od sedenja na klupi. Uvek sam provodio daleko više vremena u igri nego na klupi. To je srećna strana moje karijere. Nikakav trening ne može nadomestiti ono što se stekne igranjem.”
O ukradenoj tituli protiv Bosne
”U Novi Sad ne idem, pa i da svi odlučite da ćete ići. Svoju zlatnu medalju nikome ne dam. Što se mene tiče, mi smo prvaci.”
O odlasku
"Nije bilo lako napustiti Šibenik. Hilajdu razloga, ali nisam imao pravo slediti svoje emocije. Morao sam krenuti stazom košarkaškog instinkta.”
O sazrevanju
”Igrajući košarku i putujući verovatno sazrevam pre vremena. Čini mi se da sam ozbiljniji nego moji vršnjaci.”
O bratu
”Da je Aco igrao fudbal, i ja bih. Da je vaterpolo, ja bih isto.”
O suparnicima
”Kad izađeš na igralište, važno je da nikome ne popustiš. Igrači sve čine da jedan drugoga dekoncentrišu. Ako se povučeš i ne uzvratiš, posao im je uspeo. Ja im automatski odgovorim, pa im se to ne sviđa.”
O pravoj meri
”Ne mogu igrati ako nisam na ivici incidenta, ali incident neću nikad napraviti.”
O majci
”Što se čudite što je ona na svakoj utakmici? Zar majci nije mesto uz svoju decu? Ona je naša hrid koja prima i od koje se odbijaju najveći problemi”.
O novcu
”Oni koji egzistencijalna pitanja reše pre nego bilo šta postignu u životu, na kraju loše prođu.’
O Zagrebu
“Prevagnula su tri razloga: studije prava, izazov u Kupu šampiona i želja da igram sa bratom.”
O školi
”Studije će mi biti u prvom planu. Ne želim razočarati oca kom je najvažnija škola.”
O Ciboni
”Svi su me tražili, cela liga. Ali od prvog dana za mene je postojala samo Cibona.”
Nemilosrdnost: Svojoj Šibenci je ubacio u prvoj utakmici 56 koševa
”Ne, nije mi teško. Uspomene su uspomene. Ljubav je ljubav, ali na terenu nikoga ne poznajem. Daću im opet budem li mogao.”
O lopti
”Lopta, čoveče. Uvek je nosim u autu. Kad mi dođe, odem u dvoranu i ispucam 100, 200 ili 500."
O odgovornosti
”Ovo je posao u kojem nemaš pravo na loš dan. Više od svega osećam obvezu prema navijačima. Moraš vratiti njihovu ljubav. Igram za njih, istovremeno za klub i sebe.”
Osećaj
”Nikad se nisam trudio, moja igra nije patila od zbrajanja. To mi je bilo logično. Nisam nameravao, jednostavno, znao sam”.
Moć ponavljanja
”Moramo ponoviti titulu evropskog prvaka Samo se tako pamte velike ekipe i pobednici.”
O budućnosti
”U NBA ću s 24 ili 25 godina, u naponu snage. Ako me zdravlje posluži, igraću do 35 godine. Zatim bih otvorio advokatsku kancelariju.”
O porazima
”Ne možeš uticati. Zašto bih se više živcirao? Moraš što pre zaboraviti da nećeš dobiti sve utakmice. Plakanje za jednim porazom, ma kako bolan bio, samo će usporiti karijeru. Ako si čist pred sobom, ako znaš da si učinio sve za pobedu, najbolje je – zaboravi. Zaboravi odmah.”
O NBA
”Amerika me strašno privlači. Tamo se igra košarka kakvu volim. Nema foliranja. Igra čovek protiv čovjka, jedan na jedan. Ako na svakoj mogu dati 40, onda to nije ono pravo. To nije ono što želim.”
O snazi
”U Portlandu sam u prvim danima na treninzima igrao protiv Klajda Drekslera. Nisam mogao da se snađem. Ja bih njemu dao koš, dva, on meni dvadeset. Pitao sam se šta ja tu radim, jesam li pogrešio što sam otišao iz Evrope. A onda sam shvatio. Bez snage si niko i ništa. Ne stigneš ni pomisliti na šut, već su ti na ruci, ramenu, leđima. Da sam toliko trenirao u Šibenci ili Ciboni, koliko sam radio kad sam došao u NBA, bio bih 30 posto bolji igrač.”
O potpori i o nerazumevanju
”Klajd je fantastičan. Osećam da mi veruje. Porter je druga priča. Nemam ništa protiv Terija, ali imam osećaj da on ima nešto protiv mene. Ne može da stoji na nogama, a ipak igra. Ne želi ispustiti startnu poziciju. Ni mrtav mi neće dati priliku. Dobro zna da bih je iskoristio.”
O tuzi
”Strašno, oni se vesele i pobeđuju. Ja samo sedim. Ne mogu se ni radovati.”
Alternativa
”Ako ne mogu igrati u Portlandu, mogu negde drugde.”
O Riku Adelmanu (trener Portlanda)
”Rik mi nikad nije prigovarao. Bio je zadovoljan mojim radom i odnosom prema košarci. Nikad mi nije objasnio zašto ne igram, iako je znao, morao je znati, koliko mogu i koliko vredim.”
O želji
”Mi više nemamo šta reći jedan drugome. Ni Adelman meni, ni ja njemu. Moram otići da bih dokazao koliko vredim. Nikad u karijeri nisam sedeo na klupi. Neću ni u Portlandu. Pa makar bili prvaci. Ako moram otići u najslabiju ekipu, idem. Ovaj put samo sa garancijom da ću igrati.”
O Amerikancima
”Oni u odlični, sjajni su, ali nisu vanzemaljci.”
Odlučnost
”Ostaću u Netsima jedino ako klub namerava stvoriti tim koji će se boriti za titulu.”
O Evropljanima
”Ako sam nešto naučio u NBA, onda sam naučio držati svoje. Niko me neće udarati. Imam svoje ime i prezime. Nisam prolaznik. Znam da se nekima to ne sviđa, ali moraju prihvatiti, ma kako ih to činilo nesrećnim. Ima mesta za Evropljane, nikako samo u epizodnim ulogama.”
Različitosti među kontinentima
”U NBA su pravila jasno određena. Dok pobeđuješ, euforija. Kad gubiš, svako na svoju stranu. Kućne prijatelje zaboravite. NBA je pre svega, ili jedino, posao.”
O Ol Staru
”Kako igram, tamo mi je definitivno mesto. Ako kriterijum bude igra, a ne nešto drugo. Ako i ne odigram tu utakmicu, dokazao sam sebi i drugima, da sam im ravan.”
O Čaku Dejliju, selektoru Drim tima i treneru u Netsima
”Dao mi je maksimalnu slobodu u igri, verovao mi je. Slično je i sa saigračima, više me traže. Imam i bolji tretman kod sudija. Postavio sam standarde koji se očito cene.”
O reprezentaciji
”Radujem se igranju u hrvatskoj reprezentaciji. Da budem iskren, ne toliko treninzima, koliko susretu sa prijateljima, saigračima i što ću ponovo igrati za Hrvatsku. Novi dresovi, grb, himna, sve mi je delovalo nestvarno. Ne mogu to objasniti. Igrao sam dosad sve živo, čak i NBA finale, ali ovo je poseban osećaj.”
O Divcu nakon slučaja zastava
”Igrali smo dve utakmice s Lejkersima i obe pobedili. Nas dvojica nismo razgovarali niti se pozdravili. Okrenuli smo glave jedan od drugog tako da je sve prošlo bez kontakta. On se jasno izjasnio i koliko znam, dosta je pomogao svojima.”
O Hrvatskoj
”U ranijim selekcijama bivše Jugoslavije, Hrvatska je imala svoje igrače zaslužne za 70 ili 80 posto u svim velikim medaljama.”
Skromnost
”Kod nas je svako kapiten. Pogledajte petorku. Kukoč, Rađa, Stojko… Što njima treba kapetan? Tu ulogu shvatam jedino da u svakom pogledu i u svakom trenutku budem primer. Uvek na najvišoj visini.”
Najveća ljubav
”Košarka je moj život. Nikad neću prestati voleti košarku.”
Bez kompromisa
Marko Popović, hrvatski košarkaški reprezentativac
‘Šta reći o Draženu, što već nije poznato? Bio je rođeni pobednik. Možda je i bilo talentovanijih igrača od njega, ali niko nije imao ono što je imao on, a to je ta volja i želja za pobedom. Za njega nikada nije postojao kompromis i zato ga pamtimo i zato ćemo ga pamtiti večno. Bio je najveći.”
Radne navike
Žan Tabak, trostruki prvak Europe s Jugoplastikom, dvostruki prvak NBA s Houstonom i Draženov suigrač u hrvatskom Dream Teamu na OI 1992.
”Dražena sam poznavao u dve faze. Najpre kao klinac, koji ga je gledao s tribina dok je on igrao, a posle kao saigrača. Obe faze objedinjuje jedno – bio mi je idol! Bilo je većih talenata od Dražena, bilo je igrača koji su imali više elemenata koji čine pravog košarkaša od njega, ali njegove radne navike, to je nešto što se jednom u životu viđa. Osim toga što je bio rođeni lider i osim toga što je imao fanatičnu strast za košarkom, njegova volja i profesionalizam bili su jedinstveni.”
Rođeni pobednik
Mihovil Nakić, Draženov saigrač u Ciboni
”Dražen je bio sinonim za ljubav prema košarci i fanatičan pristup radu. Bio je rođeni pobednik. On je svaku ekipu činio boljom. Ono što je Ciboni doneo Krešo Ćosić na državnom nivo kad je došao u Zagreb, isto to nam je doneo Dražen, ali na evropskom. S njim u timu smo bili nepobedivi. Bio je toliko dobar da je već za života postao legenda, a sve ono što se dalje dogodilo, ona bizarna nesreća, ne znam šta bih rekao. Tragedija.
Sećam se kad smo sa Cibonom dolazili u Tel Aviv, a posebno u Madrid. To je bilo neverovatno. On im je bio noćna mora. Mrzeli su ga, ali u onom pozitivnom smislu, užasno su ga se bojali. I navijači i igrači. Real mu je bio posebna mušterija. Mislim da nije bilo utakmice u kojoj im nije "utrpao" barem 35 koševa. ”
Konstanta od 30 poena
Dejan Savićević, legendarni nogometaš Crvene Zvezde, Milana i reprezentacije Jugoslavije, dvostruki prvak Europe
”Sumnjam da će se na našim prostorima pojaviti novi Dražen. Danas u evropskoj košarci neki igrač da 17, 18 koševa i odmah ga proglašavaju genijalcem, a Dražen ako nije da 30, 35 koševa, smatrao je da se nije ni pojavio na utakmici. Bio je toliko velik da si njega mogao staviti u ekipu s četiri bukve i opet bi bio prvak. Jednostavno, bio je najveći, i lošu ekipu činio je najboljom”
Profesionalizam
Blaž Slišković, legendarni fudbaler Veleža, Hajduka i reprezentacije Jugoslavije
”Dražen je bio primer. Dražen je pokazao budućim generacijama kako se samo neverovatnim radom, trudom i željom može doći do vrha sveta. Naravno, i talenat je jako bitan, ali kad neko spomene Draženovo ime, meni prvo na pamet padne fantastičan trud i jedinstven profesionalizam. Njegova harizma, radne navike, želja za pobedom i danas se pamte i uvek će se pamtiti. Imate sportista koji su bili veliki, šampioni, ali iz nekog razloga ih istorija ne pamti. Međutim, Dražen je i nakon 20 godina od svoje smrti ostao u sećanju i u srcima ljudi. To dokazuje koliko je bio velik.”
Primer
Perica Bukić, najtrofejniji vaterpolista u istoriji
”Premda je bio nešto stariji od mene, moji i Draženovi putovi su se nekako često preklapali. Obojica smo iz Šibenika, tamo smo napravili prve korake, nekako u isto vreme smo došli u Zagreb, pa i nekako u isto vreme bili i u vojsci. Iako sam ja još kao dečak osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984., a posle i još jedno olimpijsko zlato, pa titule svetskog prvaka, Dražen mi je ceo život bio idol, jer mi je baš on od početka moje karijere dokazivao iz dana u dan kako za uspeh nije dovoljno biti talentovan, već je presudan fanatičan rad, želja za pobedom i vera u vlastite mogućnosti. Bila mi je čast poznavati ga.”
Čovek
Mirko Novosel, Draženov trener u Ciboni i reprezentaciji Jugoslavije
”Dražen nam je u prvom redu ostavio sećanje na jednog divnog čoveka, na izuzetno ambicioznog i marljivog sportistu te na jedan fantastičan sportski rezultat koji je ostao iza njega. Njegova marljivost i neverovatna želja za uspehom bili su vidljivi još u Šibeniku, kada je bio dečak. Svaki dan je pre škole sam dolazio o dvoranu i trenirao, da bi posle nastave uredno odradio trening sa vršnjacima. Ništa mu nije bilo teško jer je već tada shvatao da se samo fantastičnim radom može postati pobednik.”
Posvećenost
Aleksandar Petrović
”Uzeo bi loptu, koja je bila veća od njega i mlatio po drvenim koševima. Stalno u pokretu. Morao sam ga maksimalno kontrolisati da ne izleti na teren, da ga neko ne pokupi. Toliko je voleo loptu”.
Nepredvidljivost
Manuel Lolo Sains, trener Reala nakon što mu je Dražen u tri utakmice 1985. u proseku dao 38 koševa
”Najgori je kad stane, najopasniji. Pomisliš, gotovo je, a on poput lavine. Nema kraja, vreća bez dna. Trpa i samo trpa.”
Univerzalac
Dan Piterson, trener milanskog Stefanela kojem je Dražen dao 47 koševa i dodao 30 asistencija
”Nije nam dao 47, čoveče, već 100. On može igrati u svakoj NBA ekipi. U Bostonu uz Birda, u Lejkersima uz Medžika”.
Savršenstvo
Krešimir Ćosić
”Dražen je u mnogočemu uticao na druge, otvorivši im put da shvate kako se sve može postići ako osim talenta i povoljnih okolnosti posvetiš život onome u čemu težiš za savršenstvom.”
Emotivac
Peter Veksej, novinar Njujork Posta
”Dok je Dražen praznio ormarić, znajući da odlazi iz Portlanda, nekontrolisano je plakao. Niko ga nije mogao utešiti. Dreksler je ostao jedini od igrača, uvek je bo Draženov glasnogovornik. Zagrlio ga je čvrsto. Nekoliko puta i rekao mu je: ”Portland greši, ali ovo je nešto najbolje što ti se moglo dogoditi. Ovo je tvoja velika prilika. Svima ćeš dokazati koliko vrediš. Koliko si velik. Veruj mi.”
Hrabrost
Čak Dejli selektor Drim tima u Barseloni i Draženov trener u Netsima, na konferenciji posle finala Igara 1992.
”Između svih svetskih igrača, Petro je jedini hteo svom snagom na nas u finalu. Zaista se borio. Nije se bojao i želeo nas je pobediti.”
Lojalnost
Vilis Rid, legendarni NBA igrač i član Kuće slavnih uveo je Dražena u Hall of Fame
”Dražen mi je bio poput sina, svima nama kao član porodice. Svi u Netsima osećali smo se kao da smo izgubili nekog svog. Među Hrvatima u Njujorku video sam koliko su ga voleli. Putovao sam do Zagreba i tamo sam shvatio šta je Dražen značio svojoj zemlji. Obećao sam sebi: ”Neću do Springfielda, premda sam član Kuće slavnih, sve dok i Dražen ne bude unutra.”
Ipak najbolji
Medžik Džonson, primljen je u Kuću slavnih istog dana kad i Dražen
”Budite ponosni, Dražen je bio kralj strijelaca.”
Pionir
Leri Braun, jedan od najvećih NBA trenera, dok je ulazio u košarkaške besmrtnike, nije zaboravio Dražena:
”Bili smo blagosloveni njegovim dolaskom u Ameriku. Otkrio nam je novi svet.”
Velikan
Čarls Barkli, nakon što je primio nagradu kao MVP Mek Donalds turnira 1993.:
”Petro je bio velik igrač. Kao da nam je svima u NBA umro neko u porodici.”
Život za košarku
Trofej za MVP-a McDonald's turnira od 1995. nosi ime ”Drazena Petrovića, a prvi je tu nagradu dobio baš Klajd Dreksler:
”Divan čovek. Jedan od najdražih mladića koje sam upoznao. Stvarno sam ga voleo. Živeo je za košarku. Nije bilo boljeg košarkaša izvan Amerike. Dražen je zaista najveći evropski košarkaš.”
Izazov
Trofej Dražena Petrovića je 1997. uručen najvećem svih vremena, Majklu Džordanu:
”Uživao sam igrati protiv Dražena. Bio je velik igrač. Nije se bojao. Bio je borben, koncentrisan i do kraja samouveren. Naši dueli su uvek bili maksimalni, na ivici. Za kratko vreme, ostavio je dubok trag. Bez straha se upustio u NBA izazov i pokazao ostalim Evropljanima kako mogu uspeti.”
Kurir sport / Aura.ba
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: