Šefica nemačke vlade odlučila je da je ovo njen poslednji mandat na mestu kancelara i da se neće kandidovati za mesto predsednice CDU. Ovo može biti povoljna okolnost za Beograd, smatraju analitičari
Nemačka kancelarka Angela Merkel (64) izazvala je pravi politički zemljotres u Evropi objavom da je ovo njen poslednji mandat na mestu kancelara, da se neće ponovo kandidovati za šefa stranke, niti za poslanika Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Bundestagu.
- Vreme je da okrenemo novi list - rekla je Merkelova na konferenciji nakon izbora u Hesenu na kojima je CDU s koalicionim partnerima pretrpeo značajne
gubitke, uprkos pobedi.
Olakšavajuća okolnost
A šta okretanje novog lista može da znači za EU, započete procese integracija i, pre svega, za Srbiju?
Prema rečima diplomate Zorana Milivojevića, ove nove okolnosti su prilika za Srbiju, jer Nemačka sa unutrašnjim problemima mora biti fleksibilnija ili manje aktivna na spoljnom planu.
- Politički zemljotres u Nemačkoj može biti olakšavajuća okolnost za nas, imajući u vidu teškoće EU, koja je u defanzivi, i tvrd stav Nemačke prema promeni granica u momentu kad druge velike sile imaju znatno pozitivniji stav. Ako se Nemačka bavi sobom i unutrašnjim problemima, onda to smanjuje njen manevarski prostor da bude aktivnija na spoljnom planu i da bude tvrda u stavu. S druge strane, nama se povećava manevarski prostor da iskoristimo fleksibilniji stav velikih sila i tražimo rešenje u kojem bi se interes Srbije znatno više uvažio - ocenjuje Milivojević u razgovoru za Kurir.
Staklena ledi
Novinar i politički analitičar Milovan Jovanović ističe da ne očekuje da se inače dobri odnosi Srbije i Nemačke promene.
- Vučić je neko ko ima najbolje zvanične odnose s Berlinom još od 1945. Podrška Nemačke je za Srbiju veoma važna, pogotovo na političkom i ekonomskom planu. Što se KiM tiče, tu najvažniju ulogu ima Vašington. SAD su te koje će presudno uticati na izgled konačnog rešenja za KiM. Četvrti kancelarski mandat Merkelove je pokazao da ona više nije čelična, već staklena ledi i da njena moć i uticaj nisu više ni nalik nekadašnjim - smatra Jovanović i podseća da su događaji pred parlamentarne izbore 2017. nagovestili kraj njene ere.
- Pre svega mislim na bregzit, očajnu ekonomsku situaciju u Grčkoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, na korupciju i kriminal, renesansu nacizma i fašizma u zemljama EU, migrantsku krizu... Rezultati izbora su bili takvi da su doveli do toga da se prvi put posle Drugog svetskog rata u Bundestagu nađe neonacistička stranka AFD, i pritom još postane najjača opoziciona partija u Nemačkoj pošto je napravljena ponovo nova velika koalicija između CDU i SPD. To je bio presedan, jer se nikad nisu dva puta zaredom pravile velike koalicije u Nemačkoj.
Podsetimo, kancelarkina odluka je usledila nakon regionalnih izbora u Hesenu, koji su održani u nedelju, a na kojima je CDU, uprkos pobedi sa osvojenih 28 odsto glasova, izgubio više od 10 odsto podrške u odnosu na prethodne izbore. Merkelova je imala krizu i krajem 2017. i početkom 2018, kad mesecima nije mogla da formira vladu. Na čelu CDU je od 2000, a na funkciji kancelarke od 2005. godine.
Ekipa Kurira/ Foto: Reuters