Oni koji grade na divlje nisu investitori, već kriminalci koji peru novac na taj način. Niko ne može da mi kaže da je normalno da se objekat od 20.000 kvadrata gradi kešom jer je to novac iz kriminalnih radnji koji mora da bude predmet istrage. Građani koji kupuju nelegalno izgrađene stanove se kockaju sopstvenim životom, upozorava u intervjuu za Kurir glavni urbanista Beograda Milutin Folić.
- Divlji objekti su štetni još i jer ne plaćaju naknadu za gradsko građevinsko zemljište, ne prijavljuju radnike, ne plaćaju porez, a od tog novca se grade infrastruktura, obdaništa i škole. Osim urbanističkog haosa i trajnog uništavanja potencijala grada, ugrožavaju komšijama i osnovne prirodne uslove za život, kao što su sunčeva svetlost i provetrenost, zauzimaju prostor za javne sadržaje. Ti divlji graditelji, kriminalci, nama ugrožavaju osnovne životne standarde i mi ćemo kao grad i država zaštititi ljude od toga.
Civilizacijska tekovina koja se zove urbanizam mora da bude zaštićena od kriminalaca koji ruše sistem jureći za brzim profitom.
Šta će se desiti s divljim objektima koje su već izgrađeni?
- Ne možemo da osudimo one koji su, recimo, 1999. došli u u Beograd i skućili se kako su mogli, ali ne možemo da ne osudimo one koje danas, perući novac, grade ko zna šta. Leva obala Dunava je možda i najviše napadnuta time, tamo uopšte nema kanalizacije, zamislite kada bi se te zgrade, koje su u izgradnji, sada uselile... Kanalizacija bi išla u otvorene kanale kroz naselje, pa u reke direktno. To može da dovede do širenja zaraze, kolere, kao u srednjem veku. To je nedopustivo. Građani koji kupuju stanove građene na divlje ugrožavaju svoju bezbednost i živote. Tu nema projekata, najmanji zemljotres bi mogao da sruši sve. Jedan broj divljih objekata se gradi na javnim površinama, čime se ugrožavaju i veliki državni projekti. Prioritet će nam biti uklanjanje objekta s javnih površina, a država i grad će potpuno zaustaviti divlju gradnju!
Na koji način će se Beograd razvijati u budućnosti?
- Beograd je danas jedno veliko gradilište koje se razvija planski, u skladu s velikom vizijom. Točak investicija koji smo pokrenuli tek će dobiti na snazi. Glavne smernice daljeg urbanog razvoja su: izmeštanje industrijskih zona iz centra, spuštanje Beograda na reke i okretanje ekološkom modelu u kom će prioritet u saobraćaju imati pešaci, biciklisti i javni prevoz, a ne automobili. Sagradićemo stanicu i za preradu otpadnih voda, ali i projekat spalionice otpada u Vinči. Grad mora da se rastereti tranzitnog saobraćaja u tri prstena: obilaznica, srednji i unutrašnji prsten, ali i dva mosta i dva tunela. Tu je, naravno, i metro, za koji više nije pitanje da li će, nego kada će.
Brojke
- 60 odsto teritorije grada pokriveno je planovima
- 100 km dodatnih biciklističkih staza će se izgraditi
Jelena Pronić/Kurir.rs