Bez novčanika svakog dana u Beogradu ostane oko 14 građana. Džepne krađe nisu novost, pa je tokom prošle godine prijavljeno skoro 5.000 krivičnih dela tog tipa samo na teritoriji prestonice. Građani su, kažu, oprezni, a iz policije apeluju na to da se svaka krađa prijavi.
Kaže se da je zadnji džep na pantalonama tuđ. A, ako torbu nosite iza sebe, lako možete ostati bez nje. Džeparenje je stari zanat, a na meti lopova našli su se mnogi.
"Imala sam jedno iskustvo jako davno kada mi je neko ukrao novčanik u autobusu. Počela sam da nosim tašne koje su ispred mene, a ne iza, ne ranac ", kaže jedna Beograđanka.
"Bio sam dva-tri puta, ne više, odžeparen. Zato sve važne stvari držim unutra, čak i telefon, nekad kad je gužva, držim unutra", navodi jedan građanin.
"Obično držim tašnu ispred sebe ako imam nešto da zaštitim", govori meštanka o tome kako se ona štiti od džeparoša.
Kako bi pronašli svoje lične stvari, studenti često koriste društvene mreže. Međutim, iz policije apeluju da je za pronalazak značajna svaka prijava krivičnog dela nadležnim institucijama.
"Na osnovu prijave građana mi možemo da projektujemo neke naše aktivnosti i da preusmerimo našu pažnju na određene lokacije i vreme u kojem se te krađe najčešće dešavaju. Često se dešava da mi uhvatimo lopova koji je izvršio krivično delo džepne krađe, a da pri tom nema kod sebe neki dokument da bismo mogli da ga povežemo sa oštećenim, i ukoliko oštećeni ne prijavi to krivično delo mi nećemo imati kome da vratimo te predmete", rekao je Aleksandar Mitrović, šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa.
Pešački prelaz kod tržnog centra Ušće, Vukov spomenik, Knez Mihailova ulica, Terazije, Zeleni venac - mesta su na kojima građani najčešće doživljavaju neprijatna iskustva. Kao dobru priliku, džeparoši vide i gradski prevoz.
"Za naše korisnike je važno da znaju u kom vozilu se to desilo, na kojoj liniji, i da nam kažu smer. Najbolje, ukoliko uspeju da zapamte i garažni broj vozila kako bismo odmah i direktno kontaktirali vozača", navodi Jovana Paunović iz JKP Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd".
Za ovaj problem zakon predviđa novčane kazne ili kaznu zatvora.
"Praksa je pokazala da se obično džeparoši osuđuju na neke uslovne kazne i tek posle nekoliko osuda dobijaju zatvorske kazne koje se kreću otprilike oko 10 meseci", ističe Aleksandar Mitrović.
Tehnike kojima se džeparoši služe razlikuju se u zavisnosti od uzrasta i iskustva. Mlađi prestupnici rade u grupama, dok se stariji oslanjaju na veštinu.
Trenutak nepažnje dovoljan je da se ostane bez vrednih stvari, zato se pored čuvanja torbi ispred sebe, savetuje i izbegavanje špica u gradu, ali i gradskog prevoza kada sa sobom nosite više novca.
(Kurir.rs/RTS)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: