Drama Milosav Radisavljević (81), deda Jelene Đoković, žene tenisera, prvi put je za Kurir ispričao sve detalje stravične otmice koju je preživeo pre tri meseca. Starac kaže da se i danas plaši da mu otmičari ponovo ne upadnu u kuću
Još ne mogu da se oporavim od otmice. Plašim se da neko ponovo ne upadne u kuću. Nikako ne mogu da se opustim, a noću mi je preteško jer se neki strah uvukao u mene. Sam sam u kući, začauren. Deca su u Beogradu i Francuskoj, a pored mene samo muka prolazi, kao da mi je neko razorio kuću. Da poludiš samo!
Ovako počinje svoju ispovest za Kurir o otmici i mučenju koje je preživeo u julu Milosav Radisavljević (81), deda Jelene Đoković, supruge proslavljenog tenisera Novaka Đokovića.
Bacio se na mene
Starac je u razgovoru s novinarom Kurira prvi put prepričao dramu koju je preživeo kada su otmičari, u noći između 25. i 26. jula, upali u njegovu kuću u Ljigu, opljačkali ga, a zatim ga odveli u kukuruzište i vezali ga za dalekovod, tražeći od njegove porodice otkup od dva miliona evra.
- Razbojnik je ušao u kuću dok sam spavao. Bacio se u krevet na mene. Bilo je neverovatno, ostavio me je bez daha. Dugo smo se rvali. Imao sam šansu da se odbranim, ali onda bi pala krv u kući u koju dolaze moja deca. Nameravao sam da ubijem razbojnika, ali sam shvatio da bi mi to nanelo samo zlo, pa sam odustao - priseća se Milosav i dodaje da mu se često vraćaju slike otmice.
- Sećam se da je napadač imao fantomku, ali ju je držao u džepu. Imao je i rukavice i lisice. Govorio je da ga sem novca ništa drugo ne interesuje. Pokazao sam mu gde mi je novčanik i rekao mu da uzme sve osim dokumenata. Onda je tražio da uspostavim vezu s unukom Jelenom i zetom Novakom. Plan mu je bio da ih pozovem i da im tražim milion ili milion i po evra, a sve to da bi me oslobodio. Rekao sam mu da to ne dolazi u obzir i da može sa mnom da radi šta hoće. Tada je uzeo moj mobilni i sam je s njega mom sinu slao poruke, tražeći dva miliona evra - kaže deda supruge slavnog tenisera.
Radisavljević je opisao i kako se našao u kukuruzištu, vezan lisicama za dalekovod.
- Lisicama mi je vezao ruku za njegovu. Bosog me je vodio 400 metara, kao jagnje na klanje. Prošli smo kroz komšijino dvorište, pa preko ulice i reke do bandere. Sve vreme je u ruci nosio ašov. Jednu ruku mi je vezao lisicama za metalni stub, a drugu selotejpom. Sećam se koliko sam se otimao da mi ne bi jako stegao ruku. Noge mi je vezao selotejpom, hteo je i usta, ali sam uspeo da se odbranim da to ne uradi. Stajao je neko vreme pored mene i gledao prema reci. Sigurno nije bio sam. U nekom trenutku je krenuo i rekao: „Nemoj da vičeš, da ne praviš problem i sebi i meni.“ Otišao je, a ja sam ostao da ležim u vodi do kolena - detaljno je opisao golgotu kroz koju je prošao Milosav i istakao da je tog dana, „kao za baksuz, bilo jako hladno“.
Ruka me još boli
- Noge su mi se smrzle. Tresao sam se od hladnoće. Nekako sam uspeo da oslobodim ruku i noge koji su bili vezani selotejpom. Ruku koja je bila vezana lisicama nisam smeo da pomeram jer kako je pomerim, tako lisice jače stežu. I sad me boli ta ruka, jedva je pomeram. Od hladnoće koje sam se nakupio nedelju dana nisam mogao da se oporavim - kaže deda i dodaje da je u tim trenucima samo razmišljao o svojoj deci i unucima, moleći boga da oni budu dobro.
(Kurir.rs/J. Rafailović - I. Milićević /Foto: Vladimir Šporčić, Profimedia)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: