Amatersko pozorište "Hranislav Dragutinović" iz Prokuplja naredne godine slavi vek postojanja, a u poslednjem kvartalu na gotovo svakoj premijeri pojavljivalo se ime jednog čoveka. On za sebe kaže da se ne smatra legendom, međutim, njegove kolege i prijatelji Ivicu Ilića svrstavaju u red jednog od najvećih prokupačkih glumaca amatera.
Kako kaže, za ovih 25 godina odigrao je mnogo predstava da se čak i ne seća svih. Neke od onih u kojima je ostavio zapažen trag jesu: Historijski boj, Antiprohibicija 1 i 2, Kraljevski festival, Čija si, Srpska drama, Sveti Georgije ubiva aždahu, Putujuće pozorište Šopalović, Hamlet iz Mrduše donje, Ratko i Julijana, Mala srpska komedija za koju je nagrađen 2013. godine nagradom za najbolju mušku ulogu, Arizani, Iza kulisa, Kaskader, Udovičko kolo, Ana je čekala i poslednja za sada, ona kojom je obeležio 25 godina rada jeste "Da li je to bila ševa".
U pozorište je došao sada već davne 1993. godine igrajući u predstavi "Historijski boj". Kako kaže, tada na nagovor prijatelja, ostao je tu za ceo život. Međutim, iako glumac sa bogatim iskustvom i velikim renomeom među kolegama, on kaže da sebe ne smatra legendom.
"Ja sebe ne smatram legendom već običnim čovekom koji voli pozorište. A kada te priznaju u svojoj sredini je zaista lep osećaj", uvodi nas u razgovor nas sagovornik.
Za ovih 25 godina odigrao je mnoge uloge, a kaže da mu je najdraža uloga u Srpskoj drami. Dok zahtevnom smatra ulogu Romea.
"Najdraža uloga mi je uloga Milana Srećkovića iz 'Srpske drame'. Ta predstava je odigrana 50 puta. Mada ne mogu reći da mi je neka uloga bila teška, uloga Romea u predstavi 'Da li je to bila ševa' je zaista zahtevna. Međutim, kada čovek nešto voli da radi onda mu ništa ne pada teško", objašnjava nam Ilić.
Kako otkriva ne postoji ljubomora između njegovih dveju ljubavi – porodice i pozorišta.
"Nema tu ljubomore, nekad porodica trpi zbog pozorišta, ali kada se desi aplauz na kraju predstave, sve se zaboravi. Imam sreće što se moja supruga takođe bavi umetničkim radom pa ima razumevanja za moja odsustvovanja (smeh)".
Iako odličan glumac, Ivica nam objašnjava da ga u pozorištu jedino zanima gluma, te smo tako na naše pitanje da li ćemo ga nekad videti kao reditelja dobili odgovor:
"Ne. Režija je oblast koja me ne privlači", odgovorio je kratko.
Pored svih do sada odigranih uloga, kaže da svoju ulogu života još uvek nije odigrao, a da je najveći uticaj na njegov pozorišni razvoj imao "Hranislav Dragutinović".
"Mislim da sam još uvek mlad da bi me obeležila neka uloga. Možda se u sledećih 25 godina i nađe neka uloga koja će me obeležeti", rekao nam je i Ivica i dodao: "Od svih ljudi sa kojima sam radio sam naučio po nešto, a možda je najveći uticaj na mene ostavio Hranislav Dragutinović".
Tokom 25 godina igranja izgovorio je mnogo replika, a kako kaže, ipak mu je samo jedna omiljena.
"Moja omiljena replika je: 'Ipak je ovo samo pozorište...' zato što je u pozorištu sve dozvoljeno i sve moguće, a život je nešto sasvim drugo".
Prokuplje koje je godinama unazad rasadnik dobrih glumaca i umetnika i danas ima mlade i talentovane ljude za koje će se čuti u narednim godinama, a Ivica Ilić sada već kao mnogo iskusniji kolega za sve njih ima jednu poruku.
"Da bi se opstalo u bilo kom poslu, prvenstveno treba da se voli to što se radi, i da se bude spreman na mnogo odricanja. I ono najvažnije, da se posle neuspeha ne odustaje", završava svoj razgovor za Kurir Ivica Ilić.
Zanimljivost vezana za ovaj jubilej jeste i ta da ni sam slavljenik nije imao pojma da će ga na premijeri predstave "Da li je to bila ševa" proslaviti.
Posle poklona i gromoglasnog aplauza koji su dobili Ivica i njegove kolege, u njegovu čast emitovan je kratak film vezan za Ilićevih prvih 25 godina u pozorištu. U znak zahvalnosti direktorka Doma kulture Tijana Petrović je ispred amaterskog pozorišta "Hranislav Dragutinović" Ivici uručila zahvalnicu.
Na kraju, slavljenika ostavljamo da ovih dana uživa u čestitkama i zakazujemo novo viđenje za neki naredni jubilej.
Kurir/N.T/Foto: Vladan Milutinović Car