Otrov na njivi kraj Vršca usmrtio je više od 70 životinja, mahom ptica. Kako mnogi sumnjaju, one su uginule zbog tretiranja zrna pšenice zabranjenim insekticidom karbofuranom, međutim dokaza za to još nema. Ono što građane i dalje brine i što se mnogi pitaju jeste - ako su životinje umrle zbog otrovne pšenice, kako onda na nju reaguju ljudi?
Osnov za sumnju članova Društvu za zaštitu i proučavanje ptica koji su prvi alarmirali javnost u vezi sa tim pre dve nedelje jeste to što su na zemlji pored leševa pronađena zrna pšenice prebojena u roze.
Profesorka Dragica Brkić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, međutim, sumnja da je karbofuran uzrok trovanja životinja.
- On se ne koristi već sedam, osam godina, a i dok se koristio, njime je tretirano samo seme kukuruza i šećerne repice, a pšenica nikada - kaže ona.
Sa druge strane, još se ne zna šta je tačno uzrok pomora tolikih ptica i drugih životinja kod Vršca, a ono što je sigurno to je da su njihovi leševi pronađeni sredinom oktobra, a pomor se nastavio i u narednim danima.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) izdalo je saopštenje, i objavilo informaciju na svojoj Fejsbuk stranici, uz fotografije životinjskih leševa. Leševi 55 golubova, šest gugutki, zebe, šest koza i mačke pronađeni su polovinom oktobra, a opravdana je bojazan da će u narednim danima biti još uginuća.
Prema rečima meštana stradao je i fazan, a deo leševa ptica i drugih životinja tokom noći odnele su druge životinje.
- Sumnja se da je uzrok trovanja seme pšenice sa obližnje njive koje je, vrlo verovatno, protivzakonito tretirano karbofuranom. Na celoj površini njive jasno se uočavaju zrna pšenice roze boje – karakteristične za furadan - rekao je Draženko Rajković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Ministar Nedimović: Uzeti uzorci, analize u toku
Analize materijala uzetih sa mesta gde su ptice i druge životinje uginule, a za koje se sumnja da su otrovane nekim pesticidom ili insekticidom pošto su pojele time tretirano seme, u toku su, što potvrđuje Branisalv Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
On kaže da državna referentna laboratorija trenutno ispituje uzorke materijala koiji su uzeti na mestu gde se sve to dogodilo.
- Leševe ne ispitujemo, ali te uzorke da. Naša laboratorija opremljena je da obavi takve vrste analiza - rekao je on i uputio nas na sektor zaštite životne sredine za dodatne informacije o ispitivanju leševa uginulih životinja.
Povučen iz upotrebe jer je veoma toksičan
Što se tiče karbofurana, za koji mnogi veruju da je glavni krivac za pomor životinja, prof. Dragica Brkić objašjava je da je karbofuran insekticid iz grupe karbamatnih insekticida, koji deluje na štetne insekte "sistemično, kontaktno i digestivno".
- Veoma je toksičan oralno i inhalaciono za sisare, veoma toksičan za organizme koji žive u vodi i ptice, posebno divlje patke, ali i druge vrste ptica, poput belorepe prepelica, fazana, kosa, japanske prepelice. Upravo zbog ovih svojstava isključen je iz primene u zemljama Evropske unije 2007. godine, a proizvođači, trgovci i krajnji potrošači imali su vremena da iskoriste napravljena sredstva za zaštitu bilja na bazi ove aktivne supstance do kraja 2008. godine - objašnjava dr Brkić.
Po njenim rečima, karbofuran je u našoj zemlji povučen iz prometa pre sedam, osam godina.
- To znači da ne bi smeo da se nađe ni u prometu ni u primeni i za njegovu pojavu na crnom tržištu odgovorni su inspekcija i policija.
Karbofuran truje samo u proleće?
Ova hemikalija se koristila za tretiranje semena kukuruza i šećerne repe, za zaštitu od štetnih insekata, kaže naša sagovornica i dodaje da u tom slučaju do trovanja ptica može doći ako se ptice hrane tretiranim semenom, ili se hrane tek izniklim mladim biljkama.
- Prema tome, do trovanja ptica, pod uslovom da je seme tretirano preparatom na bazi karbofurana, može doći samo u proleće kad se ove biljne kulture seju, svakako ne u jesen ili neko drugo doba godine - kaže ona.
Najčešće krive karbofuran
Profesorka Brkić kaže da se kod nas najčešće tvrdi kako je upravo karbofuran uzročnik pomora ptica, međutim, nije uvek tako.
- Naglašavam da je hemijska laboratorija Katedre za pesticide, Instituta za fitomedicinu, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ovog proleća radila analize voljki uginulih ptica i da nisu nađeni ostaci karbofurana, što govori u prilog činjenici da svako trovanje ptica nije posledica trovanja karbofuranom, kao što se to kod nas najčešće tvrdi - navela je ona.
Utaj na ljude
Prema njenim rečima, karbofuran nije imao dozvolu za primenu na pšenici, tako da se njime nije tretiralo seme pšenice, već seme kukuruza i šećerne repe.
- Ipak, zbog izražene toksičnosti karbofurana, on više nije u primeni, tako da ne postoji ni teorijska šansa da sada dođe do trovanja ljudi. Dok se koristio i o tome se, naravno, vodilo računa. Od tretiranja semena do upotrebe novog zrna kukuruza prođe dovoljno vremena da se karbofuran razgradi, tako da nije predstavljao ni tada rizik po zdravlje ljudi - navela je prof. Brkić.
Kurir.rs/Blic