Proslavljeni reditelj smatra da današnji srpski film trpi najviše, zato što se ne bavi egzistencijom
DRVENGRAD - Reditelj Emir Kusturica održao je večeras u Drvengradu radionicu za studente i mlade autore u okviru Jesenjeg pozorišnog festivala, ističući da pozorište ima veliku slobodu da sa malo para napravi veliku katarzu.
Kusturica je govorio o slobodi pozorišta da napravi katarzu, tržištu koje ne dozvoljava stvaranje ideologije neophodne za pravu umetnost, neophodnosti čuvanja svoje duhovnosti, ali i kako su mu filmovi spasili glavu.
- Moderan film je poklopljen silom holivudskih gluposti koje su vrlo uspešne. Srećna okolnost je što film kroz Netfliks može da uđe u svaku kuću, ali ne možemo očekivati da Netfliks traži pametne filmove.
Holivud tridesetih, četrdesetih godina je stvarao ogromna umetnička dela, da bi danas završio u verovanju da je tržište bog. U takvoj situaciji pozorište ima veliku slobodu da sa malo para napravi veliku katarzu - istakao je Kusturica.
Smatra da današnji srpski film trpi najviše, zato što se ne bavi egzistencijom.
- Bio je zanimljiv slučaj oko koga su se opozicija i pozicija sukobili, ona baba što je ubila investitora. Ne mogu da shvatim da se niko od mladih ne bavi pričom da žena od 70 godina ispuca sve metke u investitora za koga mnogi tvrde da je ono što su kapitalisti u svojoj prirodi.
Njih to ne zanima, oni hoće da naprave prodor na zapadno tržište i u tome se desi da čovek pobegne od teme iz svog pozorišta, onoga što stvarno čini dramu - rekao je Kusturica.
Ističe da bi mladi autor mogao da napravi čudo od te priče i u pozorištu i na filmu, ali da im to ne daju ideologije, tj. fondovi.
- Oni hoće da se bave mračnom slikom ili temama kao što je ono što smo mi prezirali osamdesetih - 'došlo doba da se ljubav proba', da sve ide na dosetke i viceve. Ima strašnih drama i komedija kod nas, ali je mozak negde preusmeren i nije dovoljno fokusiran na ljudsku egzistenciju - ocenio je reditelj.
On je posavetovao okupljene studente da insistiraju na egzistenciji i sudbini.
- Čovek može da bude potresen samo ako dramsko delo donese iskrenu i snažnu sudbinu. Ako nemamo sudbinu izvezenu u vremenu i prostoru, nemamo sa čim da se identifikujemo. Zato su sudbine najpotresnija dimenzija našeg rada - objasnio je Kusturica.
Problem je, primećuje slavni reditelj, što mladi ostvare dve-tri uloge i ako primete da su fotogenični, okrenu se reklamama.
- Najveći neprijatelj umetnosti su reklame. Reklame su kao brza hrana, efektne fotografije koje ubijaju mizanscen. Optički svet modernog gledaoca je upropašćen reklamama. One zadaju suvi estetski ton koji nema život, a veliki kamermani su postali deo industrije, a ne veliki umetnici i u tome je problem - rekao je Kusturica.
Tržište kao velika pijaca pravi nered, skreće pažnju Kusturica.
"Živimo u svetu gde je sve praksa i sve je vezano za tržište i novac. Tržište stvara veliki nered, ne dozvoljava da se razviju teorije i ideologije. Problem današnjeg sveta je u političkoj korektnosti i u činjenici da nam ne dozvoljavaju da nastupe ideologije koje bi bile proizvod vremena u kome živimo, a sa nadideologijom koja je zapravo odeologija banaka, tržišta.
Pozorište može da živi izvan težine u kojoj mi živimo i u kome nema pravila, rekao je Kusturica.
Naglašava da bismo došli do nove estetike, moramo da dobijemo novu ideologiju. Nije ni levo ni desno, bez ideologije nema prave umetnosti, podvukao je on.
Kusturica je iskreno priznao da je njegov život izvezen srećnim okolnostima.
- Došao sam u Sarajevo kao jedini koji je završio prestižnu akademiju, napravio tv dramu i napravio veliki džumbus zbog incesta u toj priči. Moj razvoj je išao stazom kojom navodim mlade ljude, a to je da je ostvareni smisao za ljudsku egzisteniciju i ljudske sudbine bio parametar za taj uspon - rekao je on.
- Svi moji filmovi su nekako bili izraz te moje teze da je potvrda čovečnosti i ljudskosti na granici između svetova. Žrtvovanje za te filmove je teklo paralelno sa nečim što je bila velika fraktura i lom ne samo u državi koja je nestala, nego i u duši koja je to trpela - rekao je slavni reditelj.
Naglasio je da su mu filmovi spasili glavu.
"Zapalili su mi kuću, srušili je, oteli mi sve što sam imao pa sam još bio kriv što jesam to što jesam i što nisam izgovarao što je trebalo, a shvatio sam da jedina odbrana od svega toga može biti film i tada sam radio možda najkompleksniji i najupečatljiviji film ("Podzemlje") u karijeri, a onaj koji je najviše emocionalno uticao na mene je "Dom za vešanje"", rekao je Kusturica.
Veliko olakšanje je bilo, kako je objasnio, to što su se približavali Titovoj smrti.
- Ne možemo da sporimo da je drug Tito bio sposoban, ali kao i svi balkanski političari smatrao je 'posle mene potop'. Sve dobro što se dešavalo u rokenrolu, novi talas, dokumentaristički pristup filmu u Bosni i Hercegovini, odnosno crni talas u Srbiji, stvarano je u odnosu prema vlastima i odstupu od te vlasti.
Ne znam kako čovek danas može da osvoji tu slobodu jer ni njena definicija ne postoji. Sve se fokusira na lovu, a čoveku lova treba. Da baš žrtvuje svoj život i svoju umetnost zbog love, to ne ide. Mladi žive danas bez ideologije, sa lažnom levicom, a najveći borci za levičare su najbogatiji Amerikanci što je paradokalsno, što znači da je to mehanizam za ovladavanje svetom -, istakao je Kusturica.
Ipak tvrdi da dar uvek nađe put i treba imati nastup koji vodi do željene scene, ali ne do crvenog tepiha.
Dodeljene nagrade
Dodelom nagrada i izvođenjem predstave "Crna kutija" Beogradskog dramskog pozorišta, večeras je u Drvengradu završen 3. Jesenji pozorišni festival.
Žiri, koji su činili reditelj Nikita Milivojević, glumica Anica Dobra i dramska spisateljica Maja Todorović, najboljom predstavom proglasio je"Dok čekamo Godoa" Akademije umetnosti u Novom Sadu.
- Vrlo autentična, zanimljiva, duhovita i emotivna predstava, kojom vlada talentovan, kompaktan i ujednačen glumački ansambl i uspeva da jednu inače ne tako jednostavnu dramu prilagodi svojoj generaciji i ponudi novo promišljanje teksta - obrazložio je žiri.
Nagrada za najbolju režiju uručena je Rastislavu Ćopiću za predstavu "Pošto gvožđe", rađenoj u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
- Jednostavnim sredstvima, inteligentno, promišljeno i veoma zrelo za svoje godine, ovaj mladi reditelj, uspeva da vodi ansambl i kreira predstavu koja bi slobodno mogla da se nađe na redovnom repertoaru profesionalnog pozorišta - ocenio je žiri.
Nagrada za najboljeg glumca pripala je Nikoli Šurbanoviću za ulogu u predstavi Pošto gvožđe zbog sugestivnog vladanja raznovrsnim glumačkim sredstvima na vrlo ubedljiv način, zbog spontanosti i istinitosti u igri, zbog toga što pleni i zadivljuje svojom energijom.
Nagrada za najbolju glumicu uručena je Anastasiji Klimuškinoj za ulogu u predstavi Slon Državne pozorišne akademije iz Jaroslava (Rusija), zbog, kako je istaknuto u obrazloženju, ogromnog glumačkog potencijala, koji je očigledan, posvećenosti i energiji kojom je ženski lik stavila u prvi plan.
Pored pomenute tri akademije, za nagradu Zlatni list takmičila se i Akademija umetnosti iz Beograda sa predstavom Mumu mu...ko je prvi počeo Dejana Dukovskog u režiji Milje Mazarak.
Umesto osnivača festivala, reditelja Emira Kusturice, koji je zbog koncerta morao da otputuje u Rusiju, na zatvaranju je govorio selektor Milan Nešković.
- Kao što je Emir juče rekao, mi ovaj festival nećemo nikad zatvarati. On će ostati doživotno otvoren dok god bude nas i energije koju nam vi dajete da istrajemo u ovom entuzijazmu koji činimo ovde, kao što on reče, kao budale u ovoj nedođiji. Ja ću simbolično podići ovo platno da bismo gledali predstavu 'Crna kutija'. Otvaramo još jednu predstavu što je logičan nastavak ovakvog festivala, rekao je Nešković.
Jesenji pozorišni festival od ove godine je internacionalan, za sledeću godinu je najavljeno i učešće Akademije iz Lođa (Poljska), a ideja osnivača Emira Kusturice jeste da bude produžen, da ne bi bio kao leptir koji se jednog dana otvara i dan kasnije zatvara, kao i da ima svoju produkciju.
Kusturica je pre zatvaranja održao radionicu za mlade autore i studente, a sinoć je ansambl Narodnog pozorišta iz Sombora izveo predstavu Kad bi Sombor bio Holivud, autorski projekat Kokana Mladenovića.