PORAŽAVAJUĆE! DR NEBOJŠA TASIĆ: U tridesetim se ulaže u šezdesete! Svaki drugi stanovnik Srbije umre od infarkta ili šloga!
Ne smemo dozvoliti da se visok krvni pritisak godinama razvija neprimećeno ili da odemo kod lekara kad je već kasno. Na vreme treba sprečiti opasnost od infarkta i šloga
Ne treba posebno napominjati da živimo u turbulentnom, teškom vremenu u kome nas bombarduju različiti faktori rizika. Galopirajući ritam nas polako ubija, pod stresom smo, a uz genetiku i druge probleme u smrt nas, brže nego što to i mislimo, vode fizička neaktivnost, nezdrava ishrana, pušenje. Zato prednjačimo u crnoj statistici: svaki drugi stanovnik Srbije umre od infarkta ili šloga! Ključ da se to promeni jeste da svi počnemo odgovorno da brinemo o zdravlju, da se redovno javljamo lekaru, ne samo radi terapije već i zbog saveta i kontrole.
- Godinama, gotovo bez simptoma, visok krvni pritisak oštećuje organe i tkiva u našem organizmu. Na tihog ubicu mnogi ne obraćaju pažnju, trgnu se tek kada neko koga znaju doživi infarkt ili šlog. Svi moraju na vreme da počnu da poštuju mere prevencije kojima treba da zaštite sebe i svoje zdravlje. U tridesetim godinama se ulaže u šezdesete - poručuje čitaocima Lene prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog, koji se, kao svetski priznat ekspert, na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje zalaže za individualni i multidisciplinarni pristup pacijentu.
Koliko smo bolesni?
- Od povišenog krvnog pritiska boluje polovina odraslog stanovništva Srbije, pa nas, ne bez razloga, svrstavaju u bolesne nacije jer svake godine od bolesti srca i krvnih sudova koje, pre svega, prouzrokuje hipertenzija umre više od 50.000 ljudi. Naime, visok krvni pritisak je uzrok 84% moždanih udara, 69% infarkta srca, 47% srčane slabosti...
I MLADI SVE VIŠE OBOLEVAJU
Među njima su i mladi.
- Posebno zabrinjava činjenica da raste broj mladih koji su doživeli infarkt srca. Ima ih među dvadesetogodišnjacima!
Kako to sprečiti?
- Najbolji način da se znatno smanji dramatična stopa smrtnosti i problema izazvanih hipertenzijom je blagovremeno otkrivanje i lečenje. Pritisak se mora držati pod kontrolom.
Zašto ljudi ne idu kod lekara?
- Pacijenti, uglavnom, ne osećaju tegobe jer visok pritisak ne boli, a čak i kada dođu na pregled, skoro polovina zanemari savete lekara, ne uzimaju redovno lekove, troše ih na svoju ruku ili prestanu da ih uzimaju. Dakle, od ukupnog broja bolesnika s povišenim krvnim pritiskom leči se, nažalost, svaki treći, a tek svaki deseti ima adekvatno korigovanu hipertenziju.
Šta savetujete?
- Kada pritisak pređe vrednosti 130/80 mmHg, potrebna je česta, gotovo svakodnevna kontrola jer se pokazalo da vrednosti iznad navedene granice (važilo je 140/90), ukoliko duže traju, mogu da uzrokuju oštećenja mozga, srca, perifernih krvnih sudova. Ugrožen je, zapravo, ceo organizam i zato je važno hipertenziju otkriti na vreme i odmah lečiti. Treba znati i da već oboleli krvni sudovi i organi uzvratno teraju pritisak u visine.
VISOK PRITISAK JE VEOMA OPASAN
To je baš začarani krug.
- Jeste. Recimo, zbog stalne izloženosti bubrežnog tkiva visokom pritisku i protoku, jedna od komplikacija hipertenzije jeste i razvoj hronične bubrežne slabosti. Istovremeno, jednom razvijena bubrežna slabost pogoršava samu hipertenziju i time se stvara začarani krug.
Kakve su posledice po život?
- Oštećenja srca i krvnih sudova u organizmu su neminovni. Ukoliko pacijent ima dugo neregulisan visok krvni pritisak, postepeno dolazi do povećanja i zadebljanja srčanog mišića, poremećaja srčanog ritma, što uvećava kardiovaskularni rizik koji nam govori o velikoj verovatnoći da osoba dobije infarkt ili šlog.
Može li se ovakvo stanje lečiti?
- I najteže oblike hipertenzije moguće je lečiti uz adekvatnu saradnju pacijenta sa lekarima, prepoznajući značaj prevencije. Terapije su dugotrajne, ali ne moraju biti doživotne.
Kako doći do poboljšanja?
- Pre svega, posmatranjem svakog pacijenta kao posebne individue. Razgovorom i pregledom treba naći slabe tačke i odrediti posebne programe prevencije, dijagnostike i lečenja. Potrebno je stvoriti kompletan milje u kom pacijent živi i radi - mora da prija i njemu i okruženju kako bi se zaustavio proces bolesti. Najvažnije je da se stanje stalno prati i, ukoliko je to neophodno, vrše korekcije.
Svi su na udaru
Proces nagomilavanja masnih i drugih štetnih naslaga na zidovima krvnog suda (arterioskleroze) počinje već posle 20. godine. Mnogi ne idu na preglede pre 45. ili 50, zato je u porastu broj mladih sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama. Preventivni pregledi se preporučuju svakom ko uđe u treću deceniju, tada se otkriva kardiološki rizik.
HISPA program prevencije i poverenja
U personalizovanoj prevenciji infarkta i šloga u HISPA centrima (više od 2.000 lekara i sestara u 67 centara u sedam zemalja) posebna pažnja se poklanja, uz visok pritisak, lečenju poremećenog metabolizma masti u organizmu. Obuhvata i niz drugih mera i aktivnosti koji za cilj imaju sniženje kardiovaskularnog rizika: individualne dijete, uzimanje acetilsalicilne kiseline, za svakog pojedinačno tačno određene programe fizičke aktivnosti, antistres terapiju, vežbe disanja, muzikoterapiju. To su programi poverenja, pacijent zna da je došao u sigurnu kuću koja brine o njegovom zdravlju.
Može na uput
Pacijenti mogu da zakažu pregled u HISPA centrima u Srbiji. Deo su državnog sistema, neophodan je elektronski uput koji izdaje izabrani lekar. O udruženju mogu da se informišu na sajtu www.hispa.rs ili preko mobilne aplikacije.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)