Aleksandra Stanković iz Niša u potrazi je za svojim biološkim roditeljima i kako kaže neće odustati dok ih ne nađe, a spremna je da se suoči sa istinom ma kakva ona bila.
"Ja nikada neću stati sa potragom za biološkim roditeljima jer želim da znam svoje poreklo, kakva god da je istina ja ću je podneti. Imam porodicu, decu i želim da znam da li imam braću, sestre, da li oni imaju braću sestre, svet je mali", navela je Stanković koja je rođena 4. jula 1977 godine u Nišu, i koja je kasnije i usvojena.
Ona navodi da će joj biti teško jer zna šta sam sve propustila, ali šta je propustila njena majka.
"Njoj je bilo uskraćeno da se ostvari u ulozi majke i gleda odrastanje svog deteta, a to je veliki gubitak. Biće mi teško, ali biće mi i drago i sada su mi osećanja pomešana", iskrena je Stanković.
Njen slučaj je jedinstven jer sumnja da je oteta po rođenju, pa se za pomoć obratila i Udruženju za istinu i pravdu o bebama. Međutim, svima koji su usvojeni, i za to saznaju, želja je da otkriju svoji identitet, ali zašto nisu u biološkoj porodici.
Posebni savetnik ministra za rad Dragan Vulević kaže da je takva reakcija sasvim normalna i uobičajena.
"Za svakoga od nas je normalno da tragamo za svoji indenitetom, da znamo ko smo, ali i zašto smo ostavljeni. Odgovori na ta pitanja ko sam i zašto nisu suprotstavljeni usvojenju. Uopšte nisu suprotstavljeni u odnosu na relaciju usvojitelj- usvoijenik, čak i pojačavaju vezu jer se stvara izuzetno poverenje i razumevanje i izuzetna emocionalna razmena", naveo je Vulević.
Vulević je objasnio da usvojitelji prolaze posebnu pripremu u okviru koje uče kada i kako da saopšte detetu da je usvojeno, što je izuzetno važan segment u utvrđivanju opšte podobnosti za usvojenje.
"Opšta podobnost za usvojenje je definisana porodičnim zakonom. Potrebno je da usvojitelji nisu lišeni roditeljskog prava, radne sposobnosti, da ne bude bolesti koje mogu štetno da utiču, da nisu osuđivani za krivična dela iz oblasti braka i porodice…Nakon toga sledi drugi deo procenjivanja opšte podobnosti - prolaze kroz procenu stručnjaka organa starateljstva i to tima koji sačinjavaju psiholog, pedagog, socijali radnik i pravnik. Svako sa svoje strane obrađuje potencijalne usvojitelje i utvrđuje da li poseduju relevantne karakteristike da mogu zadovoljiti potrebe deteta bez roditeljskog staranja", navodi Vulević.
Prema njegovim rečima, u Srbiji ima 250 mališana koji mogu biti usvojeni.
"Od tog broja 26 je smešteno na adaptacioni period, a za oko 70 mališana već godinu dana ne možemo da nađemo usvojitelja jer nema zaiteresovanih i odlučeno je da se primeni međudržavno usvojenje", naveo je Vulević.
(Kurir.rs/Pink)