Ratari lome mašine na tvrdoj zemlji i troše mnogo više goriva za setvu, a proizvodnja u pojedinim fabrikama zbog manjka vode manja je za trećinu
Ekstremno visoke temperature za ovo doba godine najviše muke zadaju poljoprivrednicima jer zbog tvrde zemlje, veće potrošnje goriva, lomljenja delova na mehanizaciji ozima setva kasni i košta ih kao Svetog Petra kajgana.
I ono što su s mukom posejali još pre mesec dana, samo sporadično je niklo, pa se polja crne umesto da su uveliko ozelenela. Toplo vreme pogoduje i glodarima i razvoju gljivičnih oboljenja, pa će sve ovo, kako poljoprivrednici očekuju, umanjiti prinos i do 30 odsto.
- Nenicanje i kašnjenje u razvoju semena odraziće se na broj biljaka. Pšenica sad bokori i u dobrim uslovima od jednog zrna bude više biljaka, a kad je zemlja suva, broj biljaka je manji. Posle mesec dana u zemlji seme je isto kao da nam je u vreći. Kad su uslovi dobri, za mesec dana polja pšenice su naveliko zelena, a sad je nikao samo poneki zeleni kvadrat, dok su ostala polja crna. Ne samo što toplo vreme i suša utiču na nicanje nego i na razlaganje aktivne materije u zemlji, koje je slabo bez dovoljno vlage. U zavisnosti od toga kakva će biti zima, to će sigurno da utiče na prinos čak i ako na proleće budu idealni uslovi. Prinos bi mogao da bude manji i do 30 odsto - kaže Miroslav Kiš, predsednik UO Asocijacije poljoprivrednika Srbije, i dodaje da, osim što visoke temperature isušuju ionako suvu zemlju, one pogoduju i razvoju oboljenja na biljkama.
Da je toplo vreme opteretilo radove u poljoprivredi, smatra i agroekonomista Milan Prostran.
- Teško se obavlja priprema zemljišta za setvu ozimih kultura pšenice, ječma, raži, ovsa, uljane repice. Tu su i neke krmne kulture. Kvalitet i obim obavljene setve su skromni i prilično nekvalitetni. Setva je bila vrlo skupa jer se zbog tvrde zemlje trošilo mnogo goriva, čija je cena bila visoka, troše se i rezervni delovi, pucaju mašine. To će sve imati uticaja na cenu jesenje setve. Bitno je da padne kiša da se može obaviti oranje i đubrenje zemljišta za prolećnu setvu, što se mora sad uraditi. Problema će biti i sa voćem, koje je počelo da cveta, a što jesenas procveta, sledeće godine neće roditi - ističe Prostran i dodaje da bi država morala da povede računa o robi na zalihama i da se ne zaleće sa izvozom.
Posledice suše uzimaju danak i u vodoprivredi, presušuju reke, obustavlja se transport velikim brodovima, što za posledicu ima i sve više cene goriva na pumpama.
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto:Shutterstock