Tokom saslušanja posle hapšenja Mihailović pred islednikom rekao da je na početku rata imao sporazum s Brozom, koji je taj sporazum prekršio
Pre nego što je došlo do konačnog okršaja između partizana i četnika, Draža Mihailović i Josip Broz Tito imali su na početku Drugog svetskog rata sporazum o zajedničkoj borbi protiv Nemaca koji je propao jer je Tito Dražu zakinuo za pare.
Posle njegovog hapšenja 1946. godine, tokom ispitivanja koje je trajalo 42 dana, Mihailović je pred islednikom izjavio da je u septembru i oktobru 1941. s maršalom Titom održao tri sastanka na kojima je postignut sporazum o pet ključnih stvari.
Mihailović je u iskazu, koji je objavio Ekspres, tvrdio da se s Titom dogovorio o zajedničkoj akciji četnika i partizana protiv Nemaca, opštoj mobilizaciji svih sposobnih za oružje, s tim da se borci opredele da li će se boriti pod njegovom ili Titovom komandom, da partizani u selima na teritoriji koju oni oslobode biraju narodne odbore, a da starešine sela koje osvoje četnici budu četovođe.
- Maršal Tito se obavezao da mi iz užičke fabrike da 500 pušaka, izvesnu količinu municije i šest miliona dinara - izjavio je Mihailović i dodao da je ugovoreno i da ratni plen dele napola.
Na jednom od sastanaka, kako je tvrdio Mihailović, Tito je pomenuo i pitanje jedinstvene komande četnika i partizana, ali se preko toga prećutno prešlo, tako da su komande ostale odvojene.
Mihailović je tvrdio da je, prema sporazumom s Titom, i četnici i partizani vršili mobilizaciju koja je "išla dobro", ali je priznao da je bilo koškanja među rukovodiocima i jednih i drugih jer su se trudili da pribave što više boraca.
- Ljudstvu koje smo mi mobilisali, a za koje nismo imali oružje, davali smo legitimacije i vraćali ih kući, s tim što se smatralo da su mobilisani i čekaju da bude pozvani... Što se tiče pušaka i municije, dobio sam sve, kako je Tito obećao. Osnivanje mesne vlasti izvedeno je po sporazumu. Novac nisam dobio - tvrdio je Mihailović.
U svom saslušanju general Jugoslovenske vojske u otadžbini tvrdi da je od maršala dobio sve, sem obećanih para.
"Aca Mišić je moj klasni drug, svakodnevno sam odlazio u njegov dom, od 1930. kad god bih bio u Beogradu, rekao je Mihailović o druženju sa sinom vojvode Živojina Mišića.
"U teškom momentu za mene, dobijam od maršala Tita ponudu pismom da se obustave neprijateljstva, da se formira sud koji će kazniti krivce. Ja to prihvatam. Neprijateljstva su obustavljena i sklapa se novi sporazum", rekao je Mihailović..
"Istina je da sam partizansku Slavkovačku četu napao u školi na Planici, zarobio 14 partizana i među njima Janićijevića, koga je ta grupa otela od Mišića u Valjevu. Janićijevića sam odmah streljao, jer sam imao obaveštenje da je gestapovac, ostale sam pustio, a devojku Glavnjića sam zadržao", rekao je Draža.
"Nemci su počeli ofanzivu na Užice i Čačak. Maršal Tito mene zove telefonom i to je bio naš poslednji razgovor. Maršal me pita šta ću uraditi u ovoj ofanzivi, pošto mi je izložio da će on prihvatiti borbu protiv Nemaca. Ja sam mu odgovorio da frontalno ne mogu prihvatiti borbu i da se moram vratiti sa svim odredima na njihove terene, a ja sam sa jedno 200 ljudi ostao na Ravnoj gori. Moji se ljudi povlače kroz nemačke divizije i uzimaju pravac za svoj teren, a partizanske snage prihvataju borbu na Bukovima, Ponikovici i dalje preko Zlatibora", objasnio je Mihailović.
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto:Profimedia, Printscreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: