DR JELENA ĐORĐEVIĆ O PREHLADAMA I GRIPU: Talas širenja virusa je pred nama!
Infekcije gornjih disajnih puteva se ne mogu uvek sprečiti, ali se lako mogu izlečiti. Kod lekara ćete morati ako se dosadnoj kijavici pridruže bakterije.
Visoke novembarske temperature kada im vreme nije, ali i sve prisutnije temperaturne oscilacije od jutra do večeri stvaraju više nego pogodno tlo za razvoj povećanog broja respiratornih infekcija i širenje virusa. Gripa, na svu sreću, još nema, plaši se okasnelog sunca i topline, ali sezonske bolesti su i te kako u naletu. Posebno prehlade, naša večna muka, najprisutnije među zaposlenima i decom.
Stručnjaci kažu da nam predškolci iz vrtića deset puta godišnje donesu prehladu u kuću, naravno - najviše u jesen. Kijavica, kašalj, povišena temperatura, blagi bolovi u mišićima, simptomi su koji polako, ali sigurno pune domove zdravlja i kad su odrasli u pitanju.
Kako sprečiti viruse da ušetaju u naš organizam i kako ih savladati ako su se ipak po njemu raširili, savetuje spec. dr med. Jelena Đorđević.
Šta je prehlada?
- Prehlada ili nazeb je zarazna bolest koju izazivaju rinovirusi, lako se prenosi pa je ne treba marginalizovati.
Kako se prenosi?
- Kad sluzokoža nosa ili grla osobe dođe u dodir s pljuvačkom zaražene osobe. Prehlađeni izbacuju kapljice pljuvačke tokom razgovora, kijanja, kašljanja. Ko se nalazi dovoljno blizu, verovatno neće biti pošteđen, tada virusi sa bolesnika direktno dospevaju na sluzokožu nosa ili grla drugog čoveka, padaju na predmete koje ljudi dodiruju, na tlo - podižu se prašinom koju udišemo.
Zašto "vole" naš nos?
- Ovoj vrsti virusa smetaju kisela sredina i temperatura 37 i više. Zato se naseljavaju u sluzokožu nosa, jer je tu temperatura oko 33. Kad je okupiraju, počinje vodenasto curenje iz nosa. Nos može i da se zapuši, a oči da suze, nisu retke ni glavobolje.
Šta još prati ovo stanje?
- Nazeb prati povišena temperatura kada se jave komplikacije od naknadne infekcije bakterijama. Može doći do zapaljenja srednjeg uha, sinusa ili grla, a sekret iz nosa postaje zelenkast.
Treba li tad otići lekaru?
- Trebalo bi, jer se tad uključuju antibiotici i drugi lekovi koji se uobičajeno prepisuju i primenjuju u kućnim uslovima. Ukoliko je bolest teža, pacijent će se lečiti u bolnici.
Koliko je to slično gripu?
- Simtomi jesu slični, ali za razliku od gripa, kod tzv. obične prehlade su izražene tegobe u gornjim disajnim putevima, dok onih koje se odražavaju na ceo organizam uglavnom nema. Slabije su izraženi povišena temperatura, malaksalost, gubitak apetita, jaki bolovi u mišićima.
Kako pobeći od kijavice?
- Šansa da se dobije prehlada može da se umanji održavanjem visokog imuniteta, odnosno pravilnom ishranom i načinom života. Ispiranje nosa i grla fiziološkim rastvorom takođe se preporučuje jer sprečava zadržavanje virusa na sluzokoži disajnih puteva. Možete ga nabaviti u apoteci ili sami napraviti.
Ponašanje je ipak osnov.
- Naravno, treba preduzeti sve mere da do zaraze ne dođe. Često perite ruke, izbegavajte dodir ruku s licem, kontakt s osobama koje su vidno bolesne. Prostorije u kući ili na poslu stalno provetravajte, uklanjajte prašinu. U sezoni prehlada ne upotrebljavajte grejalice koje imaju ventilator.
Šta još savetujete?
- Ako ne pripadate rizičnim grupama, zaradite prehladu i nemate komplikacije, uz pravilnu ishranu dovoljan je odmor. Tegobe će se vidno smiriti za četiri dana. Ako ste rizični, bolujete od srca, disajnih puteva, dijabetesa, Adisonove bolesti, imate nizak imunitet iz bilo kog drugog razloga, stari ste, ako ste trudni - javite se ordinirajućem lekaru.
Kojoj grupi pripadate?
Neki prehladu i ne primete, dok drugi danima kukaju, idu vam na živce. Ne budite strogi prema njima, naučno je dokazano da pojedinci teže podnose bolest. Krivci su naši podstanari - bakterije. Ko u nosu ima više stafilokoka, koje ne moraju da prave probleme, ima i izraženije simptome. Njihov broj utiče na to koliko ćemo moći virusa i kojom brzinom da izbacimo iz disajnih puteva.
Prva pomoć
Iritirajuće stanje uglavnom prolazi za nekoliko dana. Da se bolje osećamo, pomažu topli čajevi (možete se i inhalirati čajem od bosiljka), sveže voće i povrće, vitamin C. Kapi za nos (dekongestivi) smanjuju zapušenost, analgetici pomažu da se opustite i bolje spavate - dobar san je najbolji lek.
Napravite fiziološki rastvor
U litar vode stavite kafenu kašičicu soli, kad prokuva, skinite sa vatre. U dlan sipajte malo ohlađenog rastvora, zapušite jednu nozdrvu, a drugom ga uvlačite. Rastvor treba da prođe kroz nos i dođe do grla, kada se ispljune. Ponovite nekoliko puta postupak s obe nozdrve, najbolje ujutro kad se probudite, kad se vratite s posla ili iz škole i pred spavanje. Uz viruse i bakterije spiraju se i alergeni koji su aktivni.
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)