Porodica Katić, oko koje se vrti cela radnja, smeštena je u kuću staru 134 godine, koja je mnogo pre toga ušla i u katalog najlepših srpskih kuća. Seoska čatmara od 130 kvadrata je grandiozna, jer su sve iz tog vremena imale po tek četrdesetak kvadrata.
Zahvaljujući seriji, priliku da vidi kuću ima cela Srbija.
Ovaj autentičan objekat oživeli su glumci, sa Žarkom Lauševićem na čelu, koji u seriji tumači lik Aćima Katića i samim tim je vlasnik kuće.
Pre nego što će se postava useliti, velelepno zdanje je od propadanja sačuvao jedan čovek, i to tako što je u nju uložio sve, odričući se letovanja i životnih luksuza. U njoj su, kako nam je rekao, koreni njegove porodice.
"Mnogo sam novca u nju uložio, ali davno sam rešio da ne dopustim da propadne. Dok sam živ, održavaću je. U njenim su temeljima koreni moje porodice, u njoj osećam toplinu i energiju, deo sam nje. Ona je podsetnik ko sam i odakle, ona je predstavnik stare srpske kuće, spomenik", kaže Dragan Gligorijević iz Jagodine, vlasnik polovine ove čatmare.
Simbolično, kako je i sam Dragan rekao, kuća počiva na jakim korenima (baš kako glasi i naziv serije). Pre 134 godine podigla su je četiri brata - Aca, Aksentije, Đorđe i Antonije Kostić.
Opet simbolično, jedan od njih se zvao Đorđe, baš kao i sin Aćima Katića.
Aca je bio prvi školovani čovek u selu i komandant uprave u selu Bagrdan za vreme Prvog svetskog rata. Kostići su bili imućni. Imali su mnogo novaca, zemlje, mnogo para, čak 20 slugu. Nakon ženidbi, braća napraviše na svom imanju četiri kuće, ali je ova, koja je glavni junak priče, a sada i serije - bila najlepša. I ko će je dobiti?
Priča se da je odluka donešena izvlačenjem drvaca. Pripala je Aci.
A u njoj - velika slavska soba, s autentičnim, oslikanim krevetima, klupama, velikim stolom i kubetom, spavaća soba, dnevni boravak s ognjištem, sofrom, tronošcima. Dragan kaže da je 90 odsto nameštaja i razne opreme za kuhinju, te alata, iz tog vremena. Da su to stvari koje su upotrebljavali njegovi preci. U kući su sačuvane i kadice, drvena korita, češagije, grnčarija, ramovi za tkanje.
Nekada čovek mora da bira između punog novčanika ili punog srca.
"Ja sam izabrao ovo drugo. Uložio sam u kuću prvi put oko 2.000 maraka, pa godinama po nekoliko stotina evra. Oko 2002. godine bila je muzejski sređena. Uspeo sam tada da nađem majstora koji zna da radi s blatom i koji je sredio zidove, te ćeramidu da popravim krov. Ofarbao sam stolariju. Moram da zamenim čitav krov, stavim nove grede, prepokrijem ćeramidom koju nabavljam godinama, ne mogu da dopustim da postane zgarište. Ona je ono što ću ostaviti za sobom, kao moji preci", trudi se da objasni Gligorijević kome je ova kuća "sa majčine strane".
Kurir.rs/Telegraf/Foto Printscreen