Malta nikog ne ostavlja ravnodušnim, ili je volite ili je ne volite. Sredine nema. Ono sto je u drugim krajevima sveta nezamislivo ili tesko prihvatljivo, na Malti je svakodnevica.
Zajedničko svima nama je da ne razmišljamo o tome šta smo bili u državama iz kojih dolazimo, ne razmišljamo. Ne razmišljamo zato što u državama iz kojih dolazimo nismo dobili priliku za normalan zivot i rad.
Na Malti je lako naći posao. Teško je zaraditi novac jer nas ovde niko ne plaća da sedimo, počinje svoju ispovest za Jugmediju.
Radimo po deset i vise sati dnevno, budimo se utrnulih ruku i nogu, neispavani i umorni. Da, naša satnica je između 5 i 8 evra. I da, na Malti smo u prilici da mesecno zaradimo onoliko koliko Srbi zarade za šest meseci.
Predivan je osećaj kada odeš u kupovinu i ne razmisljas o sumi koju ćeš potrošiti, ne kalkulišeš i ne uklapaš budžet, još bolji osećaj je što znaš da tvoj posao ne zavisi od toga na koliko si sastanaka u stranci otišao, da li si pokazao dovoljnu zahvalnost svom pretpostavljenom zbog toga što te je zaposlio.
Tvoj posao zavisi isključivo od kvaliteta tvog rada i ocenu donose supervizori koji svakodnevno prate svakog zaposlenog. Nije važno koga poznaješ i ko stoji iza tebe, ili koliko si pića popio sa svojim šefom. Važni su rad, trud i zalaganje na poslu, Malta promeni svakog od nas. Ili ojačaš, ili pakuješ kofere i vraćaš se kući.
Meni je Malta dala priliku koju mi je Srbija uskratila. Malta mi je dala priliku da, nakon 34 godine preživljavanja u Srbiji, život živim punim plućima. Malta mi je pružila slobodu da pravim planove, najvažnije od svega, Malta mi je vratila osmeh na lice i veru u sebe i svoje sposobnosti. I, koliko god da mi je teško što sam razdvojena od svoje porodice, što svoju majku vidim i čujem na vajberu, što ne mogu nikog od njih poljubiti ili zagrliti onoliko često koliko ja to želim, znam da je dolazak ovde bio jedna od mojih najbolje donetih odluka u zivotu.
Nije lako preseći i otići
Posle dve godine bez posla, suočena sa pitanjima kojoj stranci pripadam, ko su mi roditelji, bliža i odavno preminula rodbina, odluku o napuštanju Srbije i dolasku na Maltu donela sam preko noći. I ako neko pomisli da je lako preseći sve i otići u nepoznato, u velikoj je zabludi. Međutim, ja više nisam mogla da gledam u šta mi pretvaraju moju lepu Srbiju i nisam više imala želje da tonem zajedno sa njom. Lično mislim da će nas za koju godinu više biti u dijaspori nego u matici, ali to je problem sa kojim se moraju suočiti oni kojima građani Srbije daju legitimitet da donose odluke umesto njih.
Ja ne prihvatam da o mojoj sudbini odlučuju oni kojima ne bih poverila ni svog zeca na čuvanje, a kamoli dala priliku da vode državu sa oko sedam miliona stanovnika.
Sa namerom da se u Srbiju ne vraćam, poslednje zbogom zivotu koji sam do tada vodila rekla sam sa strahom da li ću, zbog priznatosti srpskog pasosa u svetu i ugleda koji Srbi uživaju na Malti, uopšte proći pasošku kontrolu na aerodromu u Likvi. Ja sam imala tu sreću ili nesreću da na Maltu stignem par sati nakon što je jedan Srbin ubio malteškog biznismena. Bila sam zapanjena činjenicom da sam bez ikakvih problema i zvanično postala jedan od emigranata koji je, u potrazi za boljim zivotom, dobio priliku da taj bolji život stvori na Malti.
Međutim, za život na ovom ostrvu me nista nije moglo pripremiti. Ni hiljade iščitanih internet stranica, ni tuđa iskustva…
Osim sebe nemate nikoga više
Prvo što naučite je da ne verujete ni sebi, a kamo li drugima jer je istina ovde relativan pojam. Drugo sto naučite jeste da osim sebe nemate nikog drugog na kog se možete osloniti. Ponajmanje se možete osloniti na državu iz koje dolazite. Ako se pitate zašto, odgovor je jednostavan: Srbija ne raspolaže ni tačnim brojem koliko je njenih građana na privremenom boravku i radu na Malti. Za državu Srbiju, mi zapravo ovde ni ne postojimo.
Već 17 godina funkciju počasnog konzula Srbije na Malti obavlja Maltežanin kog je za taj položaj verovatno preporučio brak sa Srpkinjom i novac kojim je, pretpostavljam, kupljena titula.
Srbi na Malti nemaju vrata na koja mogu pokucati ukoliko su suočeni sa pravnim i drugim problemima, imamo internet i Fejsbuk stranice preko kojih komuniciramo i pružamo informacije, koje se uglavnom temelje na ličnim iskustvima. Naš osnovni problem jeste nedovoljna informisanost o našim pravima jer zvaničnike ni jedne ni druge zemlje ne zanima previše da se pozabave formalnim uobličavanjem srpske zajednice na Malti.
Državi Malti plaćamo poreze, našim porodicama šaljemo novac koji se troši u Srbiji ali, za sada, ne uspevamo da nas – čuju.
(Kurir.rs/Jugmedia)