U susret 30. Letnjim olimpijskim igrama, koje se od 27. jula do 12. avgusta održavaju u Londonu, podsećamo vas na neke od najsramnijih događaja iz prošlosti najvećeg sportskog događaja na planeti.
Možda i najsramniji događaj u vezi sa Olimpijskim igrama dogodio se na trećim Igrama koje su održane 1904. godine u Sent Luisu, u SAD-u.Tada je Džejms Edvard Saliven organizovao rasni eksperiment osmišljen sa ciljem da se dokaže da prirodni atleticizam nije dorastao civilizovanim belim Amerikancima.
Domaćin je osvojio 239 od ukupno 280 medalja.Ovaj događaj, nazvan "Dani antropologije" dogodio se dva dana pre početka stvarnih Igara. Na ovim "igrama" su učestvovali "divljaci" koji su dopremljeni u SAD iz svih krajeva sveta. Među njima su se našli američki i austalijski domoroci, kanibali, Pigmeji, Eskimi i pripadnici mnogih plemena iz Afrike, Južne Amerike, sa Filipina.
Učestvovali su u trci na 100 metara, bacanju koplja i diska, kao i u skoku u dalj. Takmičari su napravili neke od najkraćih skokova u istoriji Igara, dok su prolazna vremen u sprintu bila na nivou osnovaca. U trci na 100m, onog trenutka kada je pištolj dao znak za start, neki su se 'zaledili' u mestu, a drugi, nesvesni da do cilja treba doći što pre, su počeli lagano da trče stazom.
To nije bila poslednja zloupotreba Igara. I kasnije su mnogi Igre koristili kako bi ponizili druge, dok su pojedinci najveći sportski događaj iskoristili kako bi skrenuli pažnju na neki problem.
Na OI 1936. godine u Berlinu Adolf Hitler je iskoristio Igre kao deo svoje nacističke propagande. Zabranio je učešće Jevrejima, ali je njegov plan pokvario tamnoputi Amerikanac Džesi Ovens koji je ponizio Arijevce osvojivši četiri zlatne medalje. Hitler je kasnije odbio da mu uruči medalju, ali su pojkedini svetski mediji nekoliko decenija kasnije tvrdili da se rukovanje Hitlera i Ovensa dogodila "iza kulisa" Igara u Berlinu.
Južnoj Africi je bilo zabranjeno učešće na Igrama od Tokija 1964. do Barselone 1992. godine. Razlog je bila rasna segregacija u JAR.
Na Igrama u Meksiko Sitiju 1968. godine u prvom planu su bila dva američka šampiona. Tomi Smit i Džon Karlos su osvojili zlatnu i bronzanu medalju u trci na 200 metara, a na pobedničko postolje su izašli bosi sa podignutom šakam u crnoj rukavici (podrška pokretu Afro-amerikanaca "Black Power") kako bi izrazili nezadovoljstvo tretmanom Afro-amerikanaca u SAD-u.
Na igrama u Minhenu 1972. godine palestinski teroristi upali su u Olimpijsko selo i ubili devetoro izraelskih olimpijaca. Ukupno je stradalo 11 ljudi.