Na današnji dan pre tačno 40 godina dogodilo se najveće kolektivno samoubistvo u novijoj istoriji, takozvani Džonstaun masakr. Više od 900 ljudi, među kojima i stotine dece, otrovalo se cijanidom po nalogu Džima Džounsa, vođe sekte Hram naroda.
Sam Hram osnovan je dvadesetak godina ranije u Indijanapolisu, a kasnije je preseljen u San Francisko.
Na početku, Džounsonov hram je hranio penzionere, pomagao studentima i zavisnicima, svima kojima sistem nije nudio pomoć. Hram su obožavali i lokalni političari, ali čudno Džounsovo ponašanje budilo je sumnju.
Džonstaun ili, zvanično Poljoprivredni projekat Hrama naroda, osnovan je kao komuna 1974. godine u severozapadnom delu Gvajane. Džouns je ubeđivao sledbenike da prodaju domove i daju novac pokretu, a mediji su počeli da postavljaju pitanja.
Ubrzo se pojavio članak u magazinu Nju vest (Novi zapad), u kom su objavljena svedočanstva bivših sledbenika o lažnim izlečenjima, ponižavanjima i otimanju imovine koje je vršio Džons. Vođa Hrama pokušao je da ukloni članak preko veza sa političarima, ali je na kraju zaključio da mora da napusti SAD i u Gvajani je osnovao utopističku zajednicu nazvanu po njemu samom - Džonstaun.
Komuna je bila zamišljena kao mesto ljubavi i sreće, novi i bolji svet.
- Božanski principi. Potpuna jednakost. Društvo u kojem je sva imovina zajednička, gde ne postoje bogati i siromašni, niti postoje rase - tvrdio je Džouns.
Ubrzo se ispostavilo da to nije tačno, a Džouns je uveo stroga pravila. Svako ko se žalio na hranu mogao je da bude prebijen, a bekstvo je bilo nemoguće jer su naoružani stražari čuvali izlaze iz kampa.
Buđenje je bilo tačno u šest. Za doručak se jeo pirinač, mleko i šećer, a onda se radilo po deset sati na poljima. Oni koji su kršili pravila su bili kažnjavani stavljanjem u kaveze ili elektrošokovima, a potencijalni dezerteri su često umirivani drogama.
Svemu tome došao je kraj kada je 14. novembra 1978, kada je kongresmen Leo Dž. Rajan sa delegaciom od osamnaest ljudi doleteo u Džonstaun da proveri navode o zlostavljanju i zloupotrebama. Džouns je pokušao sve da sakrije od posetilaca i ostavi utisak da je sve u redu, ali je 16 pripadnika prišlo da ga moli da ih izbavi i odvede kući.
Delagacija ih je povela sa sobom, ali desetak kilometara od Džonstauna kolona su napali fanatični Džounsovi pobornici.. Ubili su kongresmena, tri novinara, jednog kamermana i ranili još 11 ljudi.
Džons je okupio pristalice i objavio da će se vratiti još kongresmena i da neće moći da prežive.
- Moje mišljenje je da treba da ispijemo napitak kao stari Grci, i tiho odemo. Jer to nije samoubistvo, to je revolucionarni akt - rekao im je tada. Rekao je i da dolaze snage Gvajane da ih ubiju i muče i da nemaju vremena za gubljenje. Podeljen je valijum i cijanid pomešan sa sokom. Većina je uzela dobrovoljno, majke su prvo davale deci, a pronađena su i tela sa tragovima koji ukazuju da nisu svi popili otvor dobrovoljno.
Novinari koji su došli sa prvim helikopterima osetili su smrad još dok su bili na 100 metara visine. Gomile mrtvih tela ličile su, kako je primetio jedan novinar, na gomilu otpada na koji je neko bacio mnogo lutaka obučenih u razne boje. Na zemlji su morali da pokriju lica maramicama.
Kada su konačno prebrojana sva tela crni bilans iznosio je 918 ljudi, od kojih 304 dece. Sam Džouns nije popio otrov, već je pronađen sa prostrelnom ranom u glavi.
(Kurir.rs)