Glasanjem Generalne skupštine Interpola, kojim je odbijeno članstvo Kosova, osujećena je namera Prištine da obezbedi potvrdu svoje lažne državnosti, ali i da zloupotrebom ove institucije pojača pritisak i progon srpskog naroda.
Bezbednosne informacije Beograda pre konačne odluke u Dubaiju potvrdile su slutnje da Albanci žele članstvo kako bi ga iskoristili za podizanje optužnica protiv Srba učesnika rata 1999. godine. Sve to bilo bi u cilju pojačavanja tenzija i izazivanja nemira u sklopu namera Prištine da obezbedi snažniju međunarodnu poziciju u pregovorima sa Beogradom, ali i spreči svaku mogućnost za povratak izbeglih Srba, pišu Novosti.
U jeku diplomatske borbe za sprečavanja prijema tzv. države Kosovo u Interpolu spekulisalo se da bi čak 5.000 Srba moglo da se nađe na spisku koji bi Priština isporučila ovoj organizaciji. Eventualnim prijemom Priština bi eliminisala Unmik administraciju, preko koje je do sada išla sva komunikacija sa Interpolom i koja je bila kakav-takav filter u selekciji zahteva. Na poternicama bi se tako našli nekadašnji borci, pripadnici policije, ali i civili koji su 1999. godine bili u pokrajini.
Na ovu činjenicu ukazao je i doskorašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, koji je kao oficir Vojske Jugoslavije bio angažovan u ratnim dejstvima 1999. godine.
- Nemam proverene podatke, ali neka optužnica protiv mene verovatno postoji. Najmanji problem sam ja. Članstvom Kosova u Interpolu nastao bi opšti problem za Srbe, jer bi svako ko je 1999. kročio u pokrajinu mogao biti optužen za neke zločine. Svi bi se tako našli na Interpolovoj poternici - smatra Diković.
Da je ovaj scenario i te kako planiran svedoči i podnošenje krivičnih prijava prištinskom Specijalnom tužilaštvu protiv Srba, iza kojeg stoji grupa civilnih organizacija iz Đakovice, koja je sebi dodelila zadatak prikupljanja dokaza o navodnim ratnim zločinima nad Albancima 1998. i 1999. godine.
Prema rečima liderke ove grupacije Škendije Hode, tužilaštvu je predat 61 dosije sa oko 100 svedočenja o navodnim srpskim zločinima, a ovaj proces će svakako biti nastavljen.
Odbijnjem Prištine otklonjen je i rizik da se Interpolove baze podataka nađu u rukama osoba koje su i same na poternicama zbog najtežih krivičnih dela. Ovom krugu pripada gotovo ceo "državni vrh" Kosova. Osim ratnih zločina, na njihovoj savesti je i niz drugih teških prestupa - trgovina ljudskim organima, šverc narkotika, trgovina akciznom robom... Po zahtevu Srbije trenutno je na Interpolovim poternicama najmanje 18 imena kosovskih Albanaca. Nezvanično, na ovom spisku su: Ramuš Haradinaj, Hašim Tači, ali i Kadri Veselji, Fatmir Ljimaj, Azem Sulja, Agim Čeku, Šukrija Buja, Ljirim Jakupi...
Novosti
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: