Igor Kokoškov je pre nepunih mesec dana debitovao kao prvi Srbin, ali i prvi neamerikanac koji se obreo na klupi jednog NBA tima kao glavni trener. Osamnaest godina dugu karijeru u najjačoj košarkaškoj ligi na planeti, koju je gradio pomalo u neskladu sa našim mentalitetom, posvećeno i strpljivo, ovaj Beograđanin, dete Voždovca, krunisao je ove jeseni, kada je potpisao trogodišnji ugovor i postao dirigent Finiks Sansa.
Ispred svlačionice gostujuće ekipe u legendarnom Junajted centru u Čikagu, neposredno posle utakmice sa Bulsima, Igor je dočekivao i tešio svoje igrače posle još jednog nesrećnog poraza. Očinski, za svakog je imao poneku reč ohrabrenja, što, čini se, najviše i treba ovom mladom timu.
U svom prvom intervjuu za srpske medije otkako je postao "head coach", Igor zasluge za svoj lični uspeh skromno stavlja u službu srpske košarke i njene tradicije:
- Drago mi je što sam u prilici da predstavljam svoju porodicu, grad, svoju zemlju ovde u Americi. Odrastao sam u Beogradu, na Voždovcu, gde sam napravio i prve košarkaške korake, a put me je doveo ovde, gde sam dobio priliku da vodim ekipu kao glavni trener, što je velika čast, ali ja to lično doživljavam više kao obavezu. Voditi NBA tim je san svakog trenera, kako u Americi tako i u svetu, tako da sam jedan san odsanjao. Drugi san je titula. Na nju ću se još načekati (smeh). Mislim da je ovo ujedno i veliko priznanje i uspeh srpske košarke, jer se zna koliku tradiciju ovaj sport ima u našoj zemlji, i to što sam ja ovde je kruna rada generacija pre mene.
Nakon 18 godina i punoletstva na klupi, u ulozi pomoćnog trenera, došlo je vreme i za glavnu rolu. U čemu je razlika?
- Plastično gledano, to može da se uporedi sa vožnjom kamiona ili aviona. Nije isto kada voziš i kada si suvozač ili kopilot. Mnogo je veća odgovornost nego biti glavni trener jer se ne baviš samo timom nego i celom organizacijom, što je mnogo širi pojam. Ovo je mladi tim koji ima perspektivu, ali mora naporno da trenira. Krenuli smo u dugoročni projekat, a uporedo, osim na košarkaškim stvarima, radimo i na psihološkoj pripremi, da mladi igrači ne bi klonuli posle poraza.
Ima li pritiska od vlasnika da rezultati dođu već ove godine, ili su Sansi, poput nekih drugih klubova proteklih godina, rešili da kalkulišu, gube i sledeće godine dobiju nekog od prvih pikova?
- Pritisak dolazi pre svega od mene lično, ja sam taj koji želi da izvuče maksimum iz ekipe. A pritisak vlasnika i ljudi iz kluba ne postoji. Niko ne očekuje da uđemo u plej-of jer je to nerealno. Naši najbolji igrači su naši najmlađi igrači, budućnost je pred nama, ali to je proces. Ne jurimo ni prvog pika na draftu. Nema kalkulacija. Idemo da dobijemo svaku utakmicu. Ne možeš da razvijaš mlade igrače u gubitničkom ambijentu tako da "tanking" nije naša opcija. Naprotiv, pokušavamo da im razvijemo karakter, pobednički mentalitet, ali se u takvoj situaciji dešava da gubimo utakmice koje nije trebalo, poput ove u Čikagu.
Finiks je ove godine upravo na draftu imao priliku da izabere Luku Dončića, najboljeg mladog košarkaša Evrope i momka sa kojim ste uzeli Evropsko prvenstvo. Ipak, odlučili ste da ekipu gradite na visokom i snažnom Deandreu Ejtonu. Da li ste se pokajali u međuvremenu, s obzirom na to da Dončić pruža sjajne partije i prvi je kandidat za rukija godine?
- Ne bi bilo fer da sada to komentarišem. Deandre Ejton je moj igrač, moje dete, kao što je i Luka Dončić. Obojica su sjajni igrači, pred njima je velika karijera, ali odluka organizacije Finiksa, u kojoj sam i ja, bila je da tim gradimo oko Ejtona. Suviše je rano govoriti da li smo bili u pravu ili ne. Videćemo se za pet godina, pa ćemo da pričamo o tome. Inače, ne iznenađuju me igre Luke Dončića. Iako mlad, on je veoma zreo igrač. Nisam ga mnogo gledao ove godine, samo jednom kada je igrao protiv nas, ali po statistikama vidim da je svestran, da ga ima svugde i radujem se svakom njegovom uspehu.
Pored vas, u NBA je i veliki broj srpskih košarkaša?
- Mi smo kao jedna velika porodica ovde, pratimo i podržavamo jedni druge, u redovnom sam kontaktu sa svima. Pozivam i naše ljude u Americi, kao i one kod kuće, u Srbiji, da podrže naše momke, za mene manje-više. Igrači su tu da dobijaju utakmice, treneri su tu da ih gube.
Letnji NBA raspust je bio u znaku velikog transfera Lebrona Džejmsa u Lejkerse. Je li se isplatio taj novac?
- Lebron je jedan od najvećih košarkaša koji je ikad igrao košarku, ali on sam ne može preko noći da digne franšizu. Međutim, on je jedan marketinški, ali i igrački magnet, što su znali oni koji su ga doveli. I očekivano je da zbog njega u Lejkerse dođu još neki vrhunski igrači, a onda se situacija menja i oni u nekom trenutku mogu postati tim za titulu.
Kad pomenusmo titulu, ko su, po vašem mišljenju, glavni kandidati? Šampioni Voriorsi nisu tako ubedljivi na startu sezone, a u prvi plan su iskočili timovi koji nisu ubrajani u favorite...
- Sezona je duga, Golden Stejt ima neosporno najveći talenat, ali, kao i svaka porodica, ima svoje probleme. Malo se i karte mešaju, ne igra se punom snagom, iskusnije ekipe se zagrevaju polako, pa su u prvi plan isplivali timovi poput Toronta i Milvokija na Istoku, Memfisa i Portlanda na Zapadu. Za mene to nisu iznenađenja, jer se ti timovi sistemski grade. Kavai se odlično uklopio u Torontu, koji izgleda da je bolje prošao u tom trejdu sa San Antoniom, ali treba sačekati da se kockice slože i vidi konačni rezultat. Ko je napravio najbolji posao, znaćemo u junu.
Sakramento sa Bogdanovićem i Bjelicom igra puno bolje ove sezone, dok naš dvojac u Klipersima, Teo i Bobi, ređe dobija šansu...
- Bogdan se posle povrede vratio u rotaciju, ulazi sa klupe, ali igra dobro, stabilno. Bjelica je u petorci, to je igrač koga veoma poštujem, Sakramento je sa njim dobio mnogo. Obojica su školovani igrači, igraju za koš, prate tok lopte, pravi pobednici. Bobi i Teo ne igraju puno, ali sezona je duga i stvari se menjaju, pa očekujem da u Klipersima dobiju veću minutažu jer su do sada koristili svaku priliku. A odlika pravih profesionalaca i jeste da odigraju kada su potrebni timu.
Prethodnih ste godina u pauzama NBA sezone radili kao selektor. Da li planirate nešto slično i ubuduće ili će višak obaveza koji je donela stolica prvog trenera uzeti danak?
- Videćemo. Uvek se nađe vremena za neke nove stvari. Sezona u NBA je duga, a između nje su draft, letnja liga... Ono što je sigurno jeste da ću se potruditi da na leto dođem u Beograd, da vidim dom, porodicu, brata...
Nikola Jokić je ovog leta potpisao basnoslovan ugovor, njegovi Nagetsi su počeli sezonu sjajno, ali su usledili porazi...
- Pratim Nikoline igre, on stalno napreduje i izrasta u velikog igrača. Činjenica da se oko njega gradi ceo tim, cela organizacija, dovoljno govori. On je veliki ambasador Srbije i našeg naroda, uz Đokovića možda i najveći na ovom kontinentu.
Ipak, to nekima nije smetalo da ga proglase "izdajnikom" nakon što se nije pojavio na poslednjim akcijama reprezentacije...
- To nije fer. Ljudi moraju da stanu na loptu i pokušaju da sebi predoče situaciju u kojoj se Jokić nalazi. Nije lako kada cela filozofija jednog tima počiva na tebi, zato molim sve u Srbiji da budu strpljivi. Nije sporna njegova želja da igra za Srbiju, i on će igrati za Srbiju, već je igrao, samo ga treba sačekati. Mediji i javnost u tom smislu bi trebalo da opuste situaciju jer je svima u interesu da Jokić obuče dres reprezentacije i da to bude bez ikakvog pritiska, već sa pozitivnom energijom.
Antonije Kovačević/foto: AP