Igor Korobov, prvi čovek ruske vojne obaveštajne službe, prema navodima ruskog Ministarstva odbrane preminuo je posle duge i teške bolesti. Međutim, u tu verziju mnogi sumnjaju. Ko je zapravo bio prvi špijun Rusije i zbog čega se oko njegove smrti sada vodi polemika?
Poslednje dve godine, Korobov je bio na čelu ruske vojne obaveštajne službe poznate kao GRU. Tokom njegovog mandata GRU je bila u centru pažnje zbog nekoliko ozbiljnih skandala, a poslednji je, tvrde oni koji ne veruju u zvaničnu verziju njegove smrti, možda i bio razlog za likvidaciju.
Naime, pre nepuna dva meseca špijuni ove službe napravili su početničku grešku kojom su odali identitete 300 svojih kolega. Korobov je zbog toga imao jako neprijatan razgovor sa Putinom, tvrdi Sergej Kanev, novinar sa dubokim vezama u obaveštajnom sistemu, koji je navodno zbog pretnji morao da pobegne iz Rusije.
Kanev je objavio da je Korobov posle sastanka sa Putinom otišao kući vidno potresen i da je odmah zatražio lekarsku pomoć. Pojedini mediji preneli su i da je Korobov kolabirao.
S padom u nemilost Vladimira Putina, počelo je da se nagađa o Korobovljevoj smeni. Posle razgovora sa Putinom nestao je iz javnosti, a u međuvremenu se pojavila informacija da jedna od njegovih ćerki odbija da dođe u Rusiji iz Švedske gde živi.
Sada, ruske vlasti tvrde da je razlog za medijsku ilegalu bila bolest. Čak su se u medijima pojavile tvrdnje da je zbog svog zdravstvenog stanja, Korobov tražio od Putina da mu dozvoli da podnese ostavku početkom godine.
Ruski predsednik je to odbio tražeći od njega da ostane na poziciji bar do predsedničkih izbora, koji su održani u martu. Neimenovani izvori tvrde da je kancer uzrok smrti Korabova.
"Korobov je preminuo posle višegodišnje borbe sa rakom. Umro je neodustajući od svog posla", tvrde ti izvori, kao odgovor na tvrdnje sa druge strane koji sumnjaju čak i na trovanje.
Inače, Korobov je karijeru počeo kao pilot u sovjetskoj avijaciji. Nakon zapažene karijere u vojci, 1985. godine prešao je u GRU gde je brzo napredovao.
Funkciju šefa Glavne obaveštajne službe preuzeo je početkom 2016. godine, a njegov mandat obeležilo je nekoliko velikih skadala poput pokušaja trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja u Solsberiju 4. marta ove godine i mešanje u izbore u SAD 2016. Tokom karijere bio je zadužen i za operacije GRU u Siriji.
Smrt Korobova podsetila je na njegovog prethodnika Igora Serguna (58), čija iznenadna smrt takođe budi određne sumnje. Zvanična verzija Sergunove smrti je srčani udar, ali postoje i druge teorije. "Straford" je objavio da Sergun umro za Novu godinu u Libanu.
Smrt Korobova mogla bi da pokrene talas promena u "Akvarijumu", središtu GRU. Samo dan nakon smrti Korobova njegovo mesto je zauzeo viceadmiral Igor Kostjukov koji je privremeno imenovan za vršioca dužnosti direktora Glavne obaveštajne uprave (GRU).
Kurir.rs/Blic
Foto AP