Znamo da je to u većini slučajeva krajnje nemoguće, ali ipak je interesantno malo razmisliti o tome koliko dugo bi čovek, bez skafandra, preživeo na površini Sunca i planeta u njegovom okruženju.
Ovakva razmišljanja nam otkrivaju koliko su druga mesta u Sunčevom sistemu strašna za nas ili koliko smo mi ljudi, osetljivi na promene uslova života.
SUNCE
Nemoguće je prići Suncu i ostati živ, ali mašta može svašta: zamislite da se najednom, nekom magijom, stvorite na površini Sunca i to bez skafandra (mada bi vam i sa njim sudbina bila ista).
Na površini Sunce temperatura je oko 5.500 stepeni C, a na toj temperaturi u trenu sve se pretvara u paru.
Dakle da se tamo najednom stvorite u momentu biste isparili i vaš život bi trajao samo delić sekunde.
MERKUR
Bilo gde da se stvorite na Merkuru sudbina vas neće maziti i kraj vam neumitno stiže za minut, eventualno dva. E sad, na ekvatoru ove rošave planete i to na strani okrenutoj Suncu temperatura se penje do 427 stepeni Celzijusa, dok na suprotnoj strani ona pada do -173.
Ali ima jedan uzan pojas između dana i noći na kojem vlada umerena temperatura. Samo vidite, na Merkuru nema atmosfere i prema tome atmosferski pritisak tamo je nula.
A to je za nas nepodnošljivo.
Znači bilo gde da odsednete na Merkuru najviše čemu možete da se nadate jesu dva minuta agonije.
VENERA
Što se Venere tiče potpuno je svejedno gde se na njoj zadesite. Venera ima užasno gustu i debelu atmosferu sa strahovitim pritiskom na tlu. Taj pritisak je 92 puta veći od pritiska atmosfere na Zemlji.
On se gotovo uvek poredi sa pritiskom koji vlada skoro čitav kilometar ispod površine nekog našeg okeana. A to nam je previše. Normalnom čoveku pozli već kada stigne na 30 metara dubine (inače, rekord u ronjenju na dah je 122 metra, ali sa čepićima za uši i sličnom opremom).
Uz to ta atmosfera na Veneri je puna ugljen-dioksida (96,5%) koja čuva temperaturu i na celoj planeti ona iznosi 462 stepena C. Na Veneri je, dakle, toplije nego na Merkuru iako je ovaj bliži zvezdi. Zašto? Pa zbog te zagušljive atmosfere koja ne dopušta da se planeta rashladi. Radi se, kao što znate, o efektu staklene bašte.
Dakle, bez specijalne zaštite (koja uzgred još nije ni izmišljena) na Veneri biste preživeli nekih pola sekunde, ako i toliko. Jedino je neizvestan redosled tragičnih događaja, tj. da li biste prvo bili skuvani ili zgnječeni.
ZEMLJA
Prosto je neverovatno koliko je Zemlja opasno mesto za nas ljude. Ne možete živeti u vodi, ne možete na vrlo visokom planinama, ne možete u polarnim oblastima, u pustinjama, u džunglama. Bar ne dugo. Ili biste se udavili, ili ispekli, ili zaledili, ili bi biste bili pojedeni.
Bil Brajson u Kratkoj istoriji bezmalo svačega kaže da na ovoj našoj kugli ima svega četiri procenata površine na kojoj možemo ugodno da živimo.
Ali, ako se nađete na takvom jednom dobrom mestu (uz ostale razumljive uslove: voda, hrana, mobilni telefon i sl.) vaš život može da potraje 70 ili više godina.
Recimo francuskinja Žana Kalmanje živela 122 godine i 164 dana.
MARS
Mars je po mnogo čemu sličan Zemlji. Ipak tamo biste poživeli najviše minut, možda dva. Na Marsu je u proseku strašno hladno (-65 C, mada ponekad na ekvatoru temperatura može da dogura i do + 35, ali ne računajte mnogo na to), a atmosferski pritisak je kilav za naš pojam.
Sećate se kako Daglas Kvejd umalo nije umro u mukama na Marsu kad su ga izbacili napolje. Mislim, znate onaj film "Totalni opoziv" i Švarcenegera... i to sve zbog malog pritiska. Strašno je bilo i gledati.
A vode na Marsu ima samo flaširane ili zaleđene na polovima i ispod površine, izmešane sa prašinom i šljunkom. Ali ta oskudica vodom ne bi vam bio nikakav problem jer tamo bez skafandra svakako ne biste stigli da ožednite.
JUPITER
Hmm, šta je površina Jupitera? Jupiter je kugla vodonika (~ 96%), helijuma (~ 3%) i onda svega ostalog oko 1% (zavisno od izvora ovi procenti mogu da se neznatno razlikuju). Duboko, duboko u središtu skriveno je malo kameno i ledeno jezgro. Prosečna temperatura na Jupiteru je između -108 i -161 C, zavisno od dubine na kojoj se meri.
Dobro, ako biste nekako uspeli da dođete do površine atmosfere ove planete a da vas pre toga ne ubije zračenje, poživeli biste toliko kratko da vam pred očima ne bi prošao život (što se inače, kažu, dešava kad se čovek nađe u smrtnoj opasnosti).
Odmah biste se našli s one strane života. Dakle, život bi vam tamo trajao manje od jedne sekunde.
SATURN
Saturn je spolja gledano isti Jupiter: puno vodonika, malo helijuma i još manje ostalog. U središtu je, međutim, Saturn vreo: čak 11,700 °C, ali na površini on je ladan: od -185 do -122 stepeni C.
Kao i u slučaju Jupitera, na Saturnu se ne biste baš naživeli. Životni vek na Saturnu: manje od jedne sekunde.
URAN
Isto: vodonik, helijum, metan... Da nije toliko opasan za život tamo biste umrli od dosade. I Uran ima malecko jezgro (gvožđe, nikl), a temperatura mu je -224 stepena Celzijusa.
Uglavnom život čoveka bez skafandera tamo se meri desetinkama sekude.
NAPTUN
Interesantno, Neptun je dalji od Sunca nego Uran, a ipak je topliji od njega. Ima čak -197 stepeni C. Ostalo na njemu je slično Uranu, pa i dužina života čoveka bez skafandra. Dakle, manje od sekunde je sve što biste na Neptunu mogli da očekujete.
ZAKLJUČAK
Sve u svemu kako vidite, najbolje je kod kuće, na Zemlji. Pogotovo za složene organizme. Možda bi neki jednoćelijski i poživeo duže na stenovitim planetama, ako bi se od kosmičkog zračenja sakrio ispod nekog kamena, ali ni jedna forma viših organizama ne bi mogla da opstane nigde u Sunčevom sistemu sem na ovoj našoj plavoj planeti.
Kurir.rs/Astronomski magazin/Aleksandar Zorkić/Foto: Shutterstock, Foto: AP