EVROPSKI PARLAMENT USLOVIO SRBIJU: Priznajte genocid u Srebrenici, pa možete u EU
Evropski poslanici usvojili amandman slovenačkog zastupnika Igora Šoltesa kojim se od naše države traži da prizna da je u Potočarima počinjen genocid
Iz EU je stigao hladan tuš! Naime, prijem Srbije u Uniju uslovljen je priznanjem da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid!
U amandmanu slovenačkog zastupnika Igora Šoltesa koji su usvojili poslanici Evropskog parlamenta u okviru rasprave o izveštaju o napretku Srbije navodi se da je "priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU".
Uslovljavanje
- Žalimo zbog ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srpskih zvaničnika, te ih podsećamo da puna saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom koji ga je nasledio uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka. Priznavanje genocida u Srebrenici je osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU - piše u amandmanu Igora Šoltesa iz parlamentarne grupe zelenih.
Nakon njegovog izlaganja, poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju o Srbiji sa 503 glasa za, 85 poslanika bilo je protiv, a njih 47 je bilo suzdržano. U rezoluciji se ocenjuje da je Srbija ostvarila napredak u ekonomskim reformama, ali da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati.
Politički analitičar Branko Radun ističe da je usvajanje amandmana kojim se Srbiji kao uslov za ulazak u EU postavlja priznavanje genocida u Srebrenici samo još jedan vid pritiska.
Nizak udarac
- To što je slovenački zastupnik predložio amandman posledica je toga što su često male države kuriri velikih igrača i oni to ne rade samoinicijativno. Nekome je zgodnije da neko mali ili neko ko je na neki način upleten u balkanske poslove pokrene takvu inicijativu - ističe Radun.
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da je najnoviji uslov EU Srbiji nizak udarac koji nipodaštava sve što je Srbija uradila u procesu pomirenja na Balkanu.
- Pod jedan, to je pokušaj da se redefiniše politički identitet Srbije. Sa međunarodnog pravnog stanovišta diskutabilna je odluka o bezuslovnom prihvatanju nekih presuda Haškog tribunala koje se odnose na vojne funkcionere Republike Srpske za zločine koji nemaju nikakve veze sa Srbijom. To je i pritisak na Srbiju u odnosu na RS, jer ako Srbija prihvati da je genocid počinjen u Srebrenici, onda se postavlja pitanje moralnih osnova RS. To je direktno povlađivanje muslimanskom nacionaliznu u BiH i to je uvođenje teme koja treba da raspiri stasti u regionu.
Kurir.rs/Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock