Mislim da bi Priština, a i međunarodna zajednica, najviše volela da se ponašamo kao i kosovska strana. Tada bi imali izgovor za sve sumanute poteze
Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da Srbija neće odustati od istrage ubistva jednog od lidera Srba s KiM Olivera Ivanovića iako Priština ne pokazuje volju da se taj zločin rasvetli. Prošlonedeljno hapšenje Srba u Kosovskoj Mitrovici ocenjuje kao zastrašivanje srpskog naroda i demonstraciju sile i nasilja, ali ističe da će Srbija, uprkos brojnim provokacijama kosovskih političara, nastaviti da vodi politiku strpljenja i mira. U razgovoru za naš list Kuburovićeva govori i o predstojećim izmenama Ustava, radu sudija, donošenju zakona o poreklu imovine...
Kosovska policija je uhapsila četvoricu Srba zbog navodne umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića. Da li je ovo napredak u istrazi ovog slučaja ili su motivi hapšenja ipak nešto drugo?
- Hapšenje Srba na Kosovu, pod izgovorom da se to radi zbog istrage ubistva Ivanovića, ništa je drugo nego otvoreno zastrašivanje srpskog naroda i najbezobzirnija demonstracija sile i nasilja. Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu je odmah nakon ubistva Ivanovića pozvalo prištinske organe da se formira zajednički tim, da se istraga zajednički sprovodi, što su oni odbili. Čak je i Euleks, koji je mogao u okviru svojih nadležnosti da se uključi u sprovođenje istrage, to odbio. Mislim da to jasno pokazuje da nema stvarne volje Prištine, pa čak ni međunarodnih institucija, da se dođe do istine i pravde. Tužilaštvo za organizovani kriminal nastavlja da sprovodi sopstvenu istragu jer Srbija neće odustati od ovog slučaja, niti od bilo kog drugog u kojem su građani Srbije na bilo koji način oštećeni.
Koliko Priština sarađuje s Beogradom kad je reč o istrazi ubistva Ivanovića?
- Prištinski organi prosledili su Tužilaštvu za organizovani kriminal osam zamolnica za dostavljanje informacija. Na svih osam im je odgovoreno. Srpsko tužilaštvo je poslalo tri, samo nekoliko dana nakon ubistva, na koje je do danas samo na jednu odgovoreno, i to delimično. Koliko su stvarno prištinski organi spremni da sarađuju govori i to da im je trebalo nekoliko meseci da pošalju izveštaj sa uviđaja, nešto što su imali nekoliko sati nakon ubistva. Ni čaure, koje mogu da otkriju značajne informacije, ukoliko se pravilno istraže, nikad nam nisu dostavljene. Dakle, saradnja je vrlo jednostrana i jasno pokazuje da je jedino Beogradu stalo da se počinioci otkriju.
Kosovo je i dalje jedan od najvećih bezbednosnih izazova. Kako vidite česte trzavice, poput upada ROSU na sever KiM, gde žive pretežno Srbi, ili uvođenja taksi na robu iz centralne Srbije, što je jedna od poslednjih mera Prištine?
- Mislim da bi Priština, a i međunarodna zajednica, najviše volela da Beogradu prekipi i da počne da se ponaša isto kao i kosovska strana. Tada bi imali izgovor za sve sumanute poteze Prištine. Ali to se neće dogoditi. Predsednik Srbije i cela Vlada vode politiku mira i strpljenja. Nasiljem, pozivanjem Srba na KiM da se bore oružjem, a ne rečima i argumentima, nećemo sačuvati naš narod. Nećemo doprineti stabilizaciji odnosa, koja mora da postoji, ukoliko želimo da Srbi ostanu da žive na svojim ognjištima. Priština je konstantnim provociranjem, poput upada ROSU, ili povećanjem taksi, prvo - grubo pogazila sporazum o stabilizaciji i CEFTA sporazum, i drugo - pokazala da je nivo razmišljanja njenih političara i dalje na nivou razmišljanja plemenske zajednice zatočene u srednjem veku. I Brisel i Amerika, koji ih najviše podržavaju, osudili su ovakvo ponašanje. I šta su učini konkretno? Ništa. Mislim da je svima jasno zašto moramo da vodimo politiku strpljenja i mira, koja nije nimalo laka, ali je jedina pravilna u ovom trenutku.
Koliko je realno da se Srbima koji su osuđeni u Hagu dozvoli odsluženje kazne u Srbiji? O tome je bilo reči i nedavno kad je iz Haga u posetu Beogradu dolazio Teodor Meron?
- Srbija je još pre skoro deset godina pokrenula inicijativu da njeni državljani, osuđeni pred Haškim tribunal, izdržavaju kazne u Srbiji. Ovo pitanje su, naročito posle 2013. godine, kao jedno od prioritetnih isticali ne samo ministri pravde već i predsednik Srbije i predsednica Vlade. Prilikom svoje poslednje posete Meron, kome je i tom prilikom ponovljen ovaj zahtev Srbije, rekao je da ne postoje prepreke da se ova inicijativa realizuje i da on lično podržava ovaj zahtev Srbije, ali da o tome odlučuje Savet bezbednosti UN. Mi ćemo nastaviti da insistiramo da se srpskim državljanima omogući odsluženje kazne u Srbiji, ali da im se obezbede i humani uslovi u stranim država gde su trenutno.
Hag zahteva izručenje dvojice Srba - Vjerice Radete i Petra Jojića, Srbija je pak izrazila spremnost da im se sudi ovde. Šta se dešava po pitanju suđenja ovim radikalima?
- Srpski pravosudni organi su rekli da nisu ispunjeni uslovi za izručenje i zatražili od Haškog tribunala da im ustupi ovaj slučaj. Tribunal se o tome pozitivno izjasnio, međutim amikus kurije (prijatelj suda) uložila je žalbu, i mi već mesecima čekamo na odluku po toj žalbi. Prvo, postavlja se pitanje da li je amikus kurije uopšte imala pravo da osporava odluku Haškog suda, a drugo koji su razlozi za tako dugo čekanje. Prilikom posete Merona ukazali smo i na ovo i još jednom istakli spremnost nadležnih srpskih organa da procesuiraju ovaj slučaj.
Kad će konačno doći do promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe?
- Vlada je pre nekoliko dana prosledila Narodnoj skupštini predlog za izmenu Ustava u delu koji se odnosi na organizaciju sudske vlasti i položaj tužilaštva. Sada narodni poslanici treba da usvoje taj predlog sa dvotrećinskom većinom. Ukoliko tako bude, skupštinski Odbor za ustavna pitanja postaje nadležan da sačini finalni predlog amandmana, kao i da sprovede javne debate. Verujem da će narodni poslanici već na proleće imati priliku da raspravljaju o konkretnim amandmanima i ukoliko ih usvoje, ponovo sa dve trećine glasova, ti amandmani idu na potvrdu kod građana Srbije, putem referenduma. Izmene Ustava u oblasti pravosuđa nisu neophodne samo zato što je to jedna od obaveza u procesu evrointegracija, već i iz razloga što građani Srbije zaslužuju nezavisno, efikasno, ali i odgovorno pravosuđe.
Oprečne su ocene u kom smeru idu te izmene: dok jedni tvrde da će se time povećati nezavisnost sudstva, drugi upozoravaju da se otvara prostor da vlast više utiče na pravosuđe. Kakav je vaš odgovor na to?
- Ustavni amandmani, koje je izradilo Ministarstvo pravde, u potpunosti su rađeni po ugledu na rešenja koja danas postoje u drugim evropskim državama, poštujući standarde koje je postavio Savet Evrope. Podsetiću vas da je jedna od najvećih kritika bila ta da se politički uticaj vrši time što Narodna skupština učestvuje u izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Toga više nema. Prema amandmanima i Vlada i Skupština isključene su iz izbora sudija, zamenika javnih tužilaca i tužilaca. Izbačen je probni period od tri godine, koji je takođe otvarao mogućnost političkog uticaja. Ministar pravde više neće biti član Visokog saveta sudstva itd. Poslednji nacrt ustavnih promena sadrži preko 70 odsto predloga struke, a oni su ministarstvu dostavljeni tokom javne rasprave, koja je trajala 18 meseci. Da taj nacrt u potpunosti poštuje preporuke Venecijanske komisije i da uspostavlja balans između sve tri grane vlasti, apsolutno uvažavajući sudijsku nezavisnost i tužilačku samostalnost, potvrdila je javno i sama Venecijanska komisija.
Ipak, ima zamerki.
- Zamerke dolaze od pojedinaca koji žele korporatizaciju sudstva i stvaranje države u državi. Da ova vlast želi apsolutno nezavisno, ali i odgovorno pravosuđe, govori i to da nikada do sada u Srbiji nije vođen tako transparentan i inkluzivan proces izmene nekog pravnog akta - niti zakona, a kamoli Ustava. Da li se sećate ijednog okruglog stola pre usvajanja Ustava iz 2006. godine? Verujem da se niko ne seća, jer nijedan nije ni održan.
Nemali broj građana se i dalje žali na ažurnost sudova. Kakva je situacija sa starim predmeta, da li se brojka smanjuje? Jesu li sudije vrednije nego ranijih godina?
- Ne mogu da kažem da su za lošu efikasnost srpskog pravosuđa odgovorne sudije. Naprotiv, sudije i tužioci podneli su najveći teret izuzetno loših odluka prethodnih vlasti. Setite se samo reizbora iz 2009, kad je više od 1.000 sudija i tužilaca ostalo bez posla, ili kad je broj sudova i tužilaštava dramatično smanjen. Sve je to dodatno uticalo da već loše stanje u pravosuđu bude još teže, da se nagomilaju stari predmeti, uspori sudski postupak, oteža pristup pravdi građanima. Dosta toga je urađeno u poslednjih nekoliko godina na ubrzanju rada sudova i skraćenju sudskih postupaka. Samo Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2016. je omogućio da se reši više od milion i po starih predmeta. Dakle, učinjeni su neki vidni i merljivi rezultati, ali to nije dovoljno. Upravo ustavne promene koje su trenutno u toku treba da unaprede efikasnost srpskog pravosuđa, kojim će građani Srbije biti zadovoljni.
Na šta vam se najviše žale sudije? Da li možda kod nekih primećujete strah u radu?
- Strah od koga? Političara?
Između ostalih, i od političara.
- Duboko verujem da sudije i po sadašnjem Ustavu i zakonima, ukoliko ih poštuju, nemaju razloga ni za kakav strah, a ponajmanje od političara i državnih funkcionera. Sa druge strane, ukoliko ima takvih sudija, otvoreno ih pozivam da kažu ko i na koji način izaziva strah u njima, i ja ću apsolutno i u svakom trenutku stati u njihovu zaštitu.
Dokle se stiglo s najavljenim izmenama Krivičnog zakona koje bi advokatima donele status službenog lica?
- Ministarstvo pravde i predstavnici advokature imaju stalnu zajedničku radnu grupu, koja se bavi pitanjima napada na advokate, kao i unapređenjem njihove krivičnopravne zaštite. U okviru ove radne grupe razgovara se i o uvođenju novog krivičnog dela. Kad članovi radne grupe budu utvrdili kriminalne zone koje novo krivično delo treba da pokrije, pokrenućemo proceduru za izmenu Krivičnog zakona.
B. K. Foto: Marina Lopičić