Uprkos brojnim dokazima i svedočenjima o zverstvima Bošnjaka nad srpskim civilima tokom devedesetih, Hag je pred tim zatvorio oči i doneo presudu u samo jednom slučaju, i to kaznom od samo 33 godine
Presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću ponovo je pokazala da u Hagu nema pravde za Srbe.
Dok je Karadžić dobio doživotni zatvor zbog zločina nad Bošnjacima, s druge strane, zločinci među Bošnjacima prošli su gotovo nekažnjeno. Uprkos brojnim dokazima i svedočenjima o zverstvima nad srpskim civilima tokom devedesetih, Hag je pred tim zatvorio oči i doneo presudu u samo jednom slučaju - logor Konjic, za šta su kažnjena dvojica Bošnjaka kaznom od ukupno 33 godine.
Nekažnjena zverstva
Srpske žrtve nisu dočekale pravdu za mnoga ubistva, silovanja, iživljavanja, sakaćenja i ostale brutalnosti bošnjačkih zlotvora, među kojima je najsvirepiji bio komandant Armije BiH Naser Orić. Ti zločini su bili toliko brutalni da se išlo čak i do vađenja očiju i urezivanja krstova po telu.
Advokat Toma Fila jedan je od onih koji za Haški sud otvoreno kaže da je „nakaza od suda“. On objašnjava da su osuđeni zločinci među Hrvatima i Bošnjacima samo izuzetak u haškoj praksi.
- Ako govorimo o Bošnjacima osuđenim u Hagu za zločine nad Srbima, postoji samo jedan slučaj, i to logor Konjic. Za te zločine su osuđeni trojica Bošnjaka i jedan Hrvat. Ni među hrvatskim osuđenicima nema mnogo onih koji su odgovarali za zločine nad Srbima. To se svodi na izuzetak. Zbog svega toga Haški sud će istorija smatrati sramotom. Tražiti od Haga pravdu isto je kao da uđete u javnu kuću i tražite nevinu devojku. Eto, to je Haški tribunal - ocenio je Fila.
Opstrukcija u tužilaštvu
Advokat Tomislav Višnjić kaže za Kurir da je Haški tribunal vršio selektivna optuženja.
- Selektivno su vodili istrage. Recimo, protiv Nasera Orića tri ili četiri puta su menjali kompletne istražne timove, što znači da sve što su prethodni skupljali, novi su morali da kreću od nule. Sva opstrukcija koja je postojala u krivičnom gonjenju obavljala se u tužilaštvu - tvrdi naš sagovornik.
On objašnjava i da su trojica Bošnjaka bila osuđena za zločine nad Srbima na početku rada Tribunala.
- Haško tužilaštvo se posle toga fokusiralo na istrage protiv Srba.
I predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je posle najnovije presude Karadžiću poručio da je nemoguće da je samo jedna strana kriva:
- Optuženo je političko i vojno rukovodstvo RS, a ratni komandant Srebrenice Naser Orić, o čijim su zverstvima snimani filmovi, oslobođen je.
Podsetimo, jedini Bošnjaci koji su osuđeni u Hagu za zločine protiv srpskih civila su Zejnil Delalić, Hazim Delić i Esad Landžo, a sa njima i Hrvat Zdravko Mucić. To je bila prva presuda u procesu sa više optuženih i izrečena je 16. novembra 1998. zbog zločina nad Srbima u logoru Ćelebići kod Konjica. Delić je osuđen na 18 godina, Esad Landžo na 15 godina, a Zdravko Mucić na devet godina zatvora, dok je Delalić oslobođen usled nedostatka dokaza.
U DANAŠNJEM ŠTAMPANOM IZDANJU KURIRA PROČITAJTE:
Kurir u kafani "Luda kuća" gde je sedeo Karadžić
Pili smo s Radovanom, ne bismo ga izdali
Opšte rasulo u Pokretu slobodnih građana
Đilasovci zaratili zbog Radovana Karadžića
Ljubavna saga koja trese Srbiju
Sestra: Ako Milijana uđe u rijliti, otac će nam umreti:
Ministar Goran Trivan predlaže
Srbija bez uvoza auta starijih od deset godina
Sraman potez majke iz Smedereva
Ostavila bebu u taksiju i pobegla!
Kazna glumca ne sprečava d aradi
Goran Jevtić može da igra predstave s nanogicom
Pevačica na ivici nervnog sloma
Severina nema nastupe, ostala bez 70.000 evra
Vuk Mob o brojnim temama
Slao sam Dari poruke, ali je matora za mene
Fudbaler verio devojku
Ženi nam se Mitrogol!
Ne propustite
DANAS U KURIRU POKLON IKONA SVETIH 40 MUČENIKA SEVASTIJSKIH U ZLATOTISKU SA MOLITVOM: Ovaj praznik u narodu je poznat kao Mladenci
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Svetih 40 mučenika sevastijskih - u narodu poznat kao Mladenci.
Mladenci su posvećeni uspomeni na stradanje Svetih četrdeset vojnika, mladića, jednog puka u gradu Sevastiji, koji su 320. godine, za vreme cara Likinija, prešli u hrišćanstvo uprkos izričitoj carevoj zabrani. Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i verovali su u Isusa Hrista.
Zbog svoje vere, ovi hrabri hrišćani su najpre bičevani, a zatim i bačeni u tamnicu. Ubrzo su izvedeni pred vojni sud. Pogubljeni su bacanjem u jezero nadomak grada. Praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom u spomen na njih.
Na ovaj dan se proslavljaju mladenci jer su stradalnici bili mladići. Dvadeset drugi mart je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom.
Ovaj praznik proslavljaju supružnici u prvoj godini braka, tačnije, oni koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine.
Na taj dan mladenci u svoj dom primaju goste, koji im donose poklone, a mlade domaćice pokazuju svoje umeće i spretnost.
Mladenci su praznik sa mnogo običaja u srpskom narodu. Na ovaj dan žene ustaju rano i mese četrdeset kolačića, koji se nazivaju mladenčići, i simbolizuju dug, srećan i sladak život. Mladenčići se premazuju medom, domaćice ih nude deci i svima koji dođu u kuću pre podne.
Posećivanje mladenaca i donošenje poklona običaj je modernih dana, koji je nastao u gradu, ali ga je i selo veoma brzo prihvatilo. Smatra se da bi na Mladence trebalo da dođu svi oni koji su bili na svadbi, ali ipak tog dana u goste dolazi samo najuža porodica i prijatelji.
(Kurir.rs/Ivana Kljajić /Foto: AP/Darko Vojinović, AP/Peter Dejong)