Đubretari u Beogradu su otkrili zločin koji je 4 godine čekao na rasvetljavanje, kada su pronašli 4 crne najlon kese sa kostima Gorana Smiljanića (16), dok je njegov drug i ubica za to vreme postao šampion Jugoslavije u gađanju iz malokalibarske puške! Griža savesti mu očigledno nije smetala da dane provodi u streljani radeći na svom uspehu.
Ipak, njegov takmičarski uspeh preokrenuo se u njegovu propast kada je postao suviše neoprezan, dok je odluka da se zauvek reši kostura bacanjem u đubre, bila ravna povlačenju okidača u ruskom ruletu. Kosti su istog dana pronađene, a mračna tajna je šest i po godina posle zločina rasvetljena. Presudom Okružnog suda u Beogradu, koja je izrečena 5. marta 1999, prvak u streljaštvu Vuk Milenković (23) osuđen je na 10 godina zatvora, a Vladimir Radojković (26) na 11, dok je Aleksandar Veljković (23), zbog prikrivanja zločina, dobio godinu dana zatvora.
Sud je utvrdio da su Milenković i Radojković 22. septembra 1992. u stanu, u Molerovoj 27, u Beogradu na podmukao način ubili Gorana Smiljanića (16). Milenković je tog dana pozvao Smiljanića u svoj stan, govoreći da je našao kupca za njegov muzički stub. Popeli su se u improvizovanu streljanu na tavanu, gde je Milenković vežbao. Tamo su se posvađali zbog starog duga i Milenković ga je hicem iz puške pogodio u vrat. Ranjenog druga je odveo nazad u svoj stan, a posle toga pozvao Radojkovića, koji je predložio Milenkoviću „da ga udave žicom“. Radojković je obmotao žicu oko Smiljanićevog vrata ali je dva puta pukla, pa mu je Milenković stavio jastuk preko glave i pucao iz puške. Leš su umotali u ciradu i najlon-kese, obmotali ga selotejpom i odneli ga na tavan. Posle dva-tri dana, Milenković je pozvao Radojkovića i rekao mu da leš moraju odmah da sklone, jer se sa tavana širi jak smrad. Spakovali su ga u ormar i izneli u dvorište.
Pozvali su auto-prevoznika da ga preveze na Miljakovac, gde su planirali da ga zakopaju. Ormar nije mogao da stane u kamionet, pa su ga spustili u podrum, izvadili telo i zatrpali ga ugljem. Plašeći se da će biti otkriveni, kosti su još jednom premestili.
- Pokupio sam u kese ono što je od njega ostalo i odneo na tavan - ispričao je Milenković na sudu.
Kosti su ostale na tavanu još dve godine. Onda je odlučio da ih se reši. Kese je kao smeće bacio na vrh prepunog kontejnera. Pronađene su istog dana kada su radnici „Gradske čistoće“ došli da pokupe đubre. Milenković je na suđenju svalio krivicu na Radojkovića. Tvrdio je da nije bio u potkrovlju kada je Smiljanić pogođen iz njegove malokalibarske puške i da nije bio prisutan kada je Radojković u njegovom stanu pucao Smiljaniću u glavu. Radojković je na suđenju porekao da je pucao u pokojnog mladića i priznao da ga je davio žicom.
Milenkovićeva majka je izjavila da je Radojković prilikom njene posete njegovim roditeljima rekao „da je Smiljanić već mrtav čovek, jer mu duguje 500 maraka“. Za Vuka je rekla da je tokom 1993. tražio da ga vodi kod psihologa, jer ga je mučila nesanica. Do kraja procesa ostalo je nejasno da li je smrt nastupila usled davljenja žicom ili je hitac u glavu bio presudan. To nije moglo da se utvrdi obdukcijom, jer su lekari sudske medicine na raspolaganju imali samo kosti.
Mrtav hladan na rekonstrukciji
Događaj je rekonstruisan pet godina posle monstruoznog ubistva. Milenković i Radojković došli su na mesto zločina u policijskoj marici u pratnji zatvorskih čuvara. Dok su pokazivali mesto ubistva i objašnjavali kako se sve odigralo, nisu ispoljili nikakve emocije. - Vuk Milenković je bio vrlo hladan, u njegovom ponašanju nije se primetilo nikakvo uzbuđenje. Ovo je čista istorija, kao iz doba Arsena Lupena, a ipak je od ubistva prošlo pet godina - ispričao je sudija Pavle Vukašinović posle rekonstrukcije zločina koji je uznemirio Beograd.
Emisiju posvećenu ovom monstruoznom ubistvu, za koju je govorio i urednik portala Kurir Mladen Radulović, pogledajte na sledećem linku od 21.38:
Kurir.rs/Alo.rs/S.Dž.S