Koliko puta u toku dana, kada vas stignu obaveze, samo pomislite "Da mi je par minuta onako baš za mene, za moju dušu". E, ova ekipa iz Beograda nije više čekala...
Njih petoro na ideju je došlo sasvim slučajno. Vole muziku, imaju sluha, pa zašto se ne bi skupili jedno veče i zasvirali. Neki džez, bluz, nešto pomalo zaboravljeno u ovom moru primitivizma i lakih nota, rijaliti instant kulture i pogrešnih uzora i vrednosti koje se našoj deci nameću od malih nogu. I da, oni svi imaju posao, porodične obaveze, sve ono što se tokom dana mora da bi se platili računi. Svi se oni guraju u gradskom prevozu i smišljaju "šta ćemo danas za ručak". Ali muzika živi u njima.
I što je možda najlepše u celoj priči, bila je dovoljna jedna soba, instrumenti koji su možda i godinama čekali na svoj red i samo malo volje, pa da je ožive i u nama. I dok ih ne budemo slušali na nekoj velikoj bini i tiskali se u masi ne bismo li ih bolje videli, biće dovoljan i ovaj snimak i tek nešto malo mašte.
Novogodišnji praznici se bliže, euforija je u vazduhu. A nije ni taj Njujork baš tako daleko. E sada, zamislite gužvu na Menhetnu, svi negde jure kao bez glave. Nešto slično onoj kultnoj sceni iz filma "Zaljubljivanje". Znate ono kada se Meril Strip i Robert de Niro sudare u prolazu, kupujući poklone? A tu iza ćoška, čim malo umaknete od svega, zastanete i čujete nešto u daljini. Tiho, ali tu je... Zar nije to milovanje činele i jedan duboki, ali tako prijatan ženski glas? To je jedan džez bar u koji, niz par stepenika u suteren, zapravo ulazite u neki sasvim novi svet. I nije to muzika. To je ljubav, to je strast, život...
Mislite da Beograd to nema? Varate se. To je u nama. Zavalite se i slušajte...
(Kurir.rs/M. Jeremić)