VIŠE NEMA JUNAKA KOJI BI POGINULI ZA SRBIJU! Petar Ristovski nikad iskreniji: O ocu Lazaru i nasledniku Slavka Štimca
Film "Kralj Petar Prvi" premijerno će biti prikazan večeras u Beogradu, u velikoj sali Sava centra i u Kombank dvorani, a zbog velikog interesovanja iste večeri imaće po jednu projekciju i u bioskopu Sinepleks Ušće.
Reditelj ovog ostvarenja Petar Ristovski kaže da je zajedno s celom ekipom uspeo da snimi spektakl kakav srpska kinematografija još nije videla.
- Na zatvorenim projekcijama ljudi su mi govorili da Srbija nije imala ovakav film. Komentarisali su da je najbolje prikazan duh običnog čoveka i vojnika koji je spreman da, u svom tom haosu i golgoti, da svoj život. Nove generacije će kroz našu priču uspeti da otkriju ko su bili naši preci i koje su to ljudske gromade. Takve ljude više ne možeš da sretneš na ulici. Oni su bili spremni da poginu za Srbiji i da daju život. Danas se patriotizam i ljubav prema zemlji drugačije očituju.
Kako su reagovali ljudi rođeni posle devedesetih nakon projekcije?
- Posebno su oduševljeni kako je oslikana Cerska bitka. Nismo to videli ni u partizanskim filmovima. Povlačenje preko Albanije deluje gotovo dokumentarno. Do sada smo to gledali samo u dokumentarcima, a sada ćemo dati svoj autorski stav.
A kralj Petar?
- Kralj Petar je potpuno drugačiji vladar. On je očekivao da će od Srbije uspeti da napravi parlamentarnu demokratiju. On je izneverio sopstvena očekivanja i na tome gradimo film. Svaku žrtvu oseća kao svoju ranu.
U ovakvim filmovima reditelji umeju da odu u patetiku, kako ste se vi nosili s tim?
- Ovo je antiratni film. Prikazali smo da je rat nešto trulo i da uvek ginu ljudi koji ne zaslužuju. Prežive samo oni koji imaju više sreće...
Hoćemo li plakati?
- Kraj je potresan. Publika kaže da na početku ima srpskog humora, a onda film kreće da vas melja i vozi. Ovo su junaci za koje svako mora da se veže. Najemotivnije su priče malog dečaka Momčila i Marinka, nezrelog tinejdžera, koji se kasnije živ zaledi.
Gde su tu "Čarape kralja Petra" iz romana Milovana Vitezovića?
- "Čarape" su samo motiv. Petar se na kraju pita da li je državu morao da uvede u rat i da li je broj žrtava od 1.300.000 u Velikom ratu bila prevelika cena za slobodu. Pitanje je šta bi bilo da smo potpisali kapitulaciju Austrougarskoj i kako bi izgledala naša istorija.
Kurir/ Ljubomir Radanov, foto: Dragana Udovičić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: