DIREKTOR ČUVENOG LISTA FIGARO: Žute majice sprečile Makrona da dođe i izvini se, svaka porodica u Francuskoj zna ulogu Srbije u Velikom ratu
Zamenik direktora magazina "Figaro" Žan-Kristof Buison rekao je danas da su "Žute majice sprečile Makrona da dođe i da se izvini Srbiji", te da će "incident" sa rasporedom sedenja u Parizu na svečanosti povodom stogodišnjice velikog rata pokazati na čemu će se zasnivati budući odnosi Pariza i Beograda - da li na sećanju francuskih porodica iz 1914. godine ili incidenta koji se dogodio 11. novembra".
"Sada ćemo videti da li je ovaj incident zapravo sukob kratkog daha ili je reč o promeni istorijskog sećanja", rekao je Buison danas na međunarodnoj konferenciji Zapadni Balkan i EU: Povratak realpolitike?
On je istovremeno ocenio da bi napuštanje komemoracije u Parizu 11. novembra srpskog predsednika Aleksandra Vučića bio veliki rizik po stav Francuske po pitanju Kosova i francuskih investicija u Srbiji.
"Još nije sasvim jasno da li je pozicija srpskog predsednika Vučića na komemoraciji u Parizu povodom 100 godina od kraja Prvog svetskog rata bila incident, greška protokola ili smisleno činjenje", kaže Buison.
On kaže da je Vučić mogao da ode sa komemoracije u Parizu, ali da nije hteo da pravi skandale.
Bilo je mnogo razloga da Vučić otrpi takvo poniženje, ističe Buison i podseća da je zvanični stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da je posredi greška protokola.
"Smatram da se problem u mladim ljudima i neiskusnim ljudima koji slabo poznaju svetsku istoriju, a koje je Emanuel Makron uveo u svoj kabinet kada je pobedio na predsedničkim izborima. Da je šef protokola znao za ulogu Srbije u Prvom svetskom ratu sigurno ne bi dopustio da Bernar Kušner izlobira za takvu poziciju Hašima Tačij", rekao je Buison.
Buison smatra da u Francuskoj svaka porodica ima nekog ko je učestvovao u Velikom ratu i na osnovu toga svako zna za ulogu Srbije u Prvom svetskom ratu. Srbija je tokom Prvog svetskog rata bila naš mali brat koji je izgbuo 1, 2 miliona stanovnika, a sada je postavljamo u poziciju mučenika, dodaje Buison.
Govoreći o raspadu socijalističke Jugoslavije, Buison se prisetio da su tokom sedamdesetih i osamdesetih francuske novine optuživale Hrvate, Slovence i Albance za nacionalnizam, da bi se kasnije, početkom devedesetih, promenila teza u kojoj je srpski nacionalizam najveći krivac za raspad zajedničke države. Takođe dodaje da je veliku uloga u građenju stava Francuske po pitanju Kosova imao francuski list "Le Mond".
Oni su krajem osamdesetih pisali da je 300. 000 Srba pobeglo sa Kosova i Metohije jer imaju probleme sa svojim susedima Albancima, da bi isti taj list kasnije zamenio teze i pisao o politici aparthejda koju sprovode Srbi na Kosovu, upoređujući stanje na Kosovu sa situacijom u Južnoj Africi, kaže Boison.
Buison je rekao da je reč aparthejd bila korišćena od strane Albanaca na Kosovu kada su opisivali odnos sa Srbima tokom devedesetih, a koju su citirali francuski mediji.
Skandalozno je da se koristi reč aparthejd, a to su uglavnom radili politički militanti na Kosovu, kaže Buison.
On objašnjava da Albanci jednostavno samovoljno nisu hteli da idu na državne univerzitete, da su pohađali privatne univerzitete i osnivali paralelne institucije.
Pominjajući u svojim zaklučcima ponovo mesto Hašima Tačija tokom komemoracije u Parizu prošlog meseca, Buison zaključuje da Francuzi sada samo zato što su prijatelji sa Nemcima ne mogu pisati novu istoriju, niti menjati odnos sa Srbijom.
Kurir.rs/Tanjug
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: