Američki Kongres proglasio je Rosu Parks majkom modernog pokreta za ljudska prava. Prisetili smo se kako je ova ikona hrabrosti pokrenula revoluciju koja je promenila svet.
Rosa Parks najbolji je dokaz da najmanji potez otpora može promeniti svet. Sve je započelo 1. decembra 1955. godine kada se ova dama iz Montgomerija vraćala s posla iz jedne robne kuće.
Ušla je u klasični južnjački autobus onoga vremena koji je bio podeljen na mesta rezervisana za belce i ona za Afroamerikance.
Kada su se sva mesta za belce ispunila, vozač autobusa po imenu Džejms F. Blejk naredio je 32 godine staroj Rosi da se ustane i ustupi svoje mesto. Ali, ona je to odbila.
"Ne smeš da osećaš strah zbog stvari koje činiš kada znaš da si u pravu, tvrdila je.
Zbog građanskog čina neposlušnosti odmah je pozvana u policiju, a Rosa Parks je uhapšena i optužena za kršenje segregacijskih zakona.
IKONA BEZ POSLA
Rosino suđenje dovelo je do bojkota autobuskog saobraćaja u Montgomeriju, kao i do jednog od najmasovnijih pokreta protiv rasne segregacije na čelu s Martinom Luterom Kingom Juniorom.
"Nisam ni znala da pišem istoriju. Bilo mi je jednostavno dosta odustajanja", ovim je rečima Rosa Parks kasnije objasnila svoje porive za slavni čin.
Iako je ćerka stolara i učiteljice postala američka ikona, to nije bio kraj njenim problemima. Medijska izloženost pretvorila ju je lakom metom, pa je ubrzo dobila otkaz te bila prisiljena preseliti se sa suprugom te krenuti ispočetka.
TIHA MOĆ
Neko vreme radila je kao domaćica u jednom crnačkom hotelu, a više godina radila je i kao krojačica. Afroamerički kongresnik Jon Konijer zaposlio ju je u svojoj kancelariji 1965. godine gde je radila u administraciji sve do pezije 1988. godine.
Nakon toga se najviše bavila dobrotvornim radom za vlastitom Institutu Ros i Rajmond za samozapošljavanje koji je pokrenula u sećanje na svog supruga, a izdala je i memoare po imenu "Tiha moć" te autobiografiju "Moja priča".
Da je Rosa imala značajni uticaj na svet, dokazala je vlastitim sprovodom 2005. godine na kojem se pojavio velik broj zvaničnika i drugih gostiju. Sprovod se prenosio na televiziji, a govori su trajali čak sedam sati.
"Želim biti zapamćena kao osoba koja je želela biti slobodna, kako bi i drugi bili slobodni", govorila je.
Kurir.rs, Zadovoljna.hr / Foto: Profimedia