Gotovo ceo Sombor sa okolnim mestima mogao bi već sutra da bude srušen, kada bi se postupilo po rešenjima za rušenje objekata koje je do sada izdao Grad.
Bez prašine i šuta ostao bi samo delić centra grada, groblja, manji deo industrijske zone i obodnog naselja sa zgradama.
U Somboru je izdato više od 22.000 rešenja o rušenju, a kada na mapi "Geosrbije" označite parcele na kojima se nalaze ti objekti (opcija "Rešenja o rušenju") crveni se čitav grad.
I to nije samo slučaj sa Somborom, kritične su i opštine poput Arilja i Petrovca na Mlavi, ali i mnoge druge opštine i gradovi širom zemlje. Ipak, za neke gradove i opštine ne postoje "crvene zone", a među njima je i Beograd, za koji se zna da u njemu divlja gradnja i te kako džiglja.
Detaljne odgovore nam je od svih spomenutih lokalnih samouprava dao samo Grad Sombor.
Kako su objasnili, sve to je povezano sa procesom legalizacije: prva faza podrazumevala je popis svih nezakonito izgrađenih objekata. Ukupno je u Somboru popisano 50.730 objekata, od čega je 7.777 stambenih, 688 poslovnih, 68 komercijalnih, i po oko 20.000 ekonomskih i pomoćnih. Proizvodnih je bilo 67, a ostalih 551.
Druga faza podrazumeva donošenje rešenja građevinskih inspektora. Oni su doneli više od 22 hiljade rešenja o rušenju.
- U skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata rešenje o rušenju objekta doneto od strane građevinskog inspektora na osnovu popisa i evidencije nezakonito izgrađenih objekata ne izvršava se do konačnosti rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje u postupku pokrenutom na osnovu rešenja o rušenju - objašnjavaju dalje u gradskoj upravi Sombora.
Dakle, nema razloga za brigu, ova rešenja samo su formalnost u procesu legalizacije.
- Do sada sprovođeni postupci ozakonjenja su okončani donošenjem Rešenja o ozakonjenju, odnosno nadležan organ nije doneo Rešenje kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje, te shodno tome nije bilo ni zakonskog osnova za rušenje objekata, tako da u ovoj godini nije srušen ni jedan objekat - dodaju u opštini.
Onaj ko ima nelegalni objekat, a za njega nije izdato rešenje o rušenju, može podneti zahtev za legalizaciju, ali pod jednim uslovom.
- U slučaju da građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju u drugoj fazi ozakonjenja, a objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat može biti predmet ozakonjenja, u skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju objekata. U tom slučaju postupak ozakonjenja pokreće se na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra - objašnjavaju u Gradu Somboru.
Do građevinske dozvole za 4 dana
Cilj Grada je, objašnjavaju, da se zaustavi dalja nelegalna gradnja, a da se postojeći objekti "vrate u zakonske okvire", odnosno da dođe do ozakonjenja ili rušenja. Što se tiče izgradnje novih objekata, procedura je, kažu, znatno olakšana.
- Prema zvaničnim statističkim podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za period od 1.1.2016. do 1.10.2018. godine grad Sombor je rangiran kao najbolji po broju rešenih zahteva za izdavanje građevinskih dozvola (porsečan procenat uspešnosti 94,70 posto), a prosečno vreme rešavanja zahteva odnosno izdavanje građevinske dozvole je 4 radna dana.
(Kurir.rs/Telegraf)