Na odeljenju nefrologije Biljani Damljanović ugradili su stent na preponi koji nisu previjali. Rana je počela da smrdi i tada su dijagnostikovali sepsu, koju nisu mogli da leče bez antibiotika za koji tek treba raspisati tender
Ivanjičanka Biljana Damljanović (61), supruga Steva Damljanovića, preminula je u čačanskoj bolnici u oktobru ove godine od sepse koja se javila na mestu stenta koji joj je bio ugrađen za potrebe dijalize. Njen suprug danas žali što nije poslušao prijatelje, koji su ga savetovali da ženu ne ostavlja na lečenju u Čačku.
- Zbog nemara, sujete i nesaradnje među lekarima u Čačku, ja danas nemam ženu. Biljana je bila dijabetičar punih 20 godina i s bolešću se odlično nosila, primala insulin i sve je bilo pod kontrolom jer se pridržavala saveta lekara. Požalila se na kašalj i zbog toga je otišla na pregled u Dom zdravlja u Ivanjicu. Tu su ustanovili da je imala blaži srčani udar koji nije osetila. Naš horor počinje kada su je iz Ivanjice uputili u Čačak, na interno odeljenje. Na tom odeljenju je prestala da mokri, dobila čir, vodu na plućima i reinfarkt. Od silnih infuzija koje su joj davali ona je počela da otiče i sa 90 kilograma, nakon silnih infuzija i vode koja se zadržala u organizmu, stigla je do 130 kilograma - priča kroz suze Stevo Damljanović.
Netrpeljivost kolega
- Zbog nemogućnosti mokrenja, internista u Čačku je predložila da moja žena krene na dijalizu, ali se s tim nije složila druga doktorka, koja je nefrolog, tada nisam znao iz kog razloga. Već tada, zbog težine, moja žena je bila skoro nepokretna. Kod žene sam svakodnevno odlazio u bolnicu i gledao kako joj je iz dana u dan sve lošije. Za to vreme su doktorke, koje očigledno nisu u kolegijalnim odnosima, prepucavale su se. Na kraju su se dogovorile da je stave na program dijalize, ali u Kragujevcu nisu uspeli da joj u venu ugrade stent pomoću koga se ona obavlja, pa su je opet vratili za Čačak. Kada sam uvideo da mi ženi u Čačku nema spasa, tražio sam da je vodim u Beograd, ali u Čačku nisu želeli da mi daju uput, zbog čega sam došao na ideju da je odvedem u Beograd u hitnu pomoć, odakle je kao hitan slučaj primljena u bolnicu na Bežanijskoj kosi. Tada je već bila toliko iznurena da je na Bežaniji dobila i bolničku bakteriju - nabraja Damljanović.
- Po preporuci doktorke nefrologa iz Čačka, mi smo otišli na jednu privatnu kliniku u Beogradu da se Biljani ugradi specijalna fistula za dijalizu, čija ugradnja košta 1.000 evra. Taj zahvat nije uspeo, jer se ispostavilo da je fistula ugrađena preduboko i da nije od koristi. Taj isti lekar je samo nekoliko dana kasnije, zahvat koji smo platili 1.000 evra, uradio bez dinara, na državnoj klinici na kojoj radi, za 15 minuta - šokiran je Damljanović.
Kap u prepunoj čaši
- Ultrafiltracijom na klinici u Zemunu njoj je letos iz organizma izvađeno 40 litara tečnosti. Vratili smo se u Čačak i zaprepašćujuće je bilo saznanje da će čačanska doktorka nefrolog moju suprugu primiti na odeljenje isključivo ako obavi pregled u privatnoj ordinaciji. Na nefrologiji su joj ugradili stent na preponi, koji nisu previjali i svaki put kada bih otišao kod nje, zavoj je bio krvav. Rana je ubrzo počela da smrdi, a Biljana je dobila nesnosne bolove i temperaturu. Tada su konstatovali da je dobila sepsu. Kap u prepunoj čaši je bila izjava doktorke da oni taj antibiotik koji treba nemaju, već da bolnica mora da raspiše tender i da ga nabavi. Moja je supruga umrla u najgorim mukama, od bolesti nehigijene, što je nezamislivo.
Kurir / DENIS ČEKOVIĆ
Foto: Privatna arhiva