SLOBODA ZAČELA UZ POMOĆ LOZE SA HILANDARA! Dar joj doneo Ivan Bosiljčić: Ovako su glumica i njen muž postali RODITELJI! (FOTO)
Objavljeno
08.12.2018. 20:15h
→ 22:40h
Aleksandar Jovanović Cile
U hit seriji "Koreni" Sloboda Mićalović nije bez razloga maestralno odigrala lik Simke, koja se svim silama bori da dobije potomstvo kako se ne bi ugasila loza Katića. Sličan problem imala je i glumica, koja se godinama borila da ona i njen suprug Vojin Ćetković dobiju dete. U tome im je, kako Kurir saznaje, pomogla čudotvorna loza sa Hilandara koju im je iz manastira doneo Ivan Bosiljčić.
Slobodi i Vojinu dugo je trebalo da se ostvare u najvažnijoj životnoj ulozi - ulozi roditelja. Glumački par godinama je radio na potomstvu, ali bezuspešno, sve do momenta kada su čuli da im može pomoći čudotvorna loza Svetog Simeona Mirotočivog sa Hilandara.
To je pre nekoliko godina u jednoj televizijskoj emisiji otkrio je njihov porodični prijatelj.
"Naša poznata glumica Sloboda Mićalović dobila je bliznakinje pomoću čudotvorne loze sa Hilandara. Pričala mi je to Sloboda, koja je, takođe, prijatelj manastira. Njoj je lozu doneo kolega Ivan Bosiljčić, preko svojih prijatelja, jer Vojin i ona četiri i po godine nisu mogli da imaju decu. Zahvaljujući lozi, oni su dobili bliznakinje Veru i Milu", otkrio je on tada.
Inače, Ivan Bosiljčić poznat je kao veliki vernik, baš kao i njegova supruga, pop pevačica Jelena Tomašević, sa kojom ima ćerku Ninu.
Aleksandar Jovanović Cile
foto: Aleksandar Jovanović Cile
Popularna glumica inače nikada nije želela da komentariše svoju borbu za potomstvo i način na koji je u njoj pobedila, ali je ulogom Simke maestralno dočarala lik žene čija je životna misija da postane majka. U živopisnim selima Gornji Račnik i Bagrdan, nedaleko od Jagodine, Sloboda je snimala seriju "Koreni", po istoimenom romanu Dobrice Ćosića. O svojoj ulozi, glumica je nedavno pričala za Kurir.
Youtube Printscreen
foto: Youtube printscreen
"Zahvalno je za svakog glumca kad tumači lik iz literature. Simka je jedinstvena žena u srpskoj književnosti, kompleksna i slojevita. Uloga mi je došla u pravom trenutku, kad je u pitanju moja glumačka zrelost. Simka je svedok jedne porodične nesreće i gašenja loze Katića. Ona uspeva, kao što Ćosić kaže, da pronađe način da im se loza ne ugasi. Velika je stvar što se RTS potrudio da podrži jedan skup projekat. Danas se gubi osećaj za lepo, estetiku, osećaj za moral, a oni se bore da opstanemo kao nacija. Bez kulture i obrazovanja nema nam mrdanja", rekla je Sloboda.
Printscreen/Prva TV
foto: Printscreen/Prva TV
Podsetimo, Vojin i Sloboda su odmah po stupanju u brak imali veliku želju da dobiju potomke, a kada je ostala u drugom stanju, zbog komplikovane trudnoće, glumica je morala da miruje, što joj nije teško palo. Otkazala je sve poslovne obaveze i trudničke dane je provodila odmarajući se. Svojevremeno je glumica pričala za medije kako je priželjkivala blizance, ali i da se veoma iznenadila kada je saznala da joj se želja ostvarila.
Aleksandar Jovanović Cile
foto: Aleksandar Jovanović Cile
"Ja sam prva u svojoj familiji koja je dobila blizance, dok ih sa Vojinove strane ima stric. Iako sam u dubini duše to žarko želela, bila sam u šoku usled neizvesnosti koju sa sobom blizanačka trudnoća nosi. Tata je od početka želeo ćerkicu i želja mu se dvostruko ostvarila", rekla je tada Sloboda.
Proslavili deceniju braka
Sloboda i Vojin zajedno više od 15 godina
Sloboda i Vojin upoznali su se na snimanju filma "Zona Zamfirova" još 2002. godine. Pet godina kasnije, u septembru 2007. godine, verili su se na romantičnom putovanju po Siciliji, a 20. maja 2008. godine su se venčali. U januaru 2010. godine glumački par dobio je bliznakinje Veru i Milu.
10 godina braka proslavili su Sloboda i Vojin
4 godine su pokušavali da postanu roditelji
8 godina imaju bliznakinje Vera i Mila
Čudo sa Hilandara Istorijat loze Svetog Simeona
Darovala decu brojnim bračnim parovima
Loza Svetog Simeona je vekovima poznata po tome da daruje decu supružnicima koji imaju problema sa potomstvom.
Brojni bračni parovi u Srbiji smatraju da su im pomogli korišćenje hilandarske loze i molitve. Ova loza izrasla je, prema predanju, pre 800 godina na mestu na kome se nalazio grob Stefana Nemanje - Svetog Simeona, čije su mošti 1207. godine prenete u manastir Studenica. Pripisuju joj se natprirodne moći. Manastirska arhiva prepuna je svedočenja i zahvalnica ljudi koji su imali probleme sa neplodnošću i potom dobili potomke. Loza je iznikla na južnoj strani Saborne crkve Hilandara i zaštićena je pletenom žicom, a podignut je i drveni venjak na kojem se raširio zeleni grm pun grozdova.
"To je jedno od čuda. Nije važno koliko je ta loza zaista stara, ali začuđuje da toliko obilat rod daju samo dva izdanka, koja su raspuknuta. Puzavica sa čudotvornim plodom izlazi iz zida crkve. Svaki njen satruli list se skuplja u spremištu, iza vratanaca, pod sarkofagom kojim je zaštićena. Svako zrno ploda je relikvija", rekao je svojevremeno jedan monah za medije.
U Hilandaru se čuvaju brojna pisma sa fotografijama dece koja su dobijena. Manastir su zbog toga pohodili vernici iz mnogih zemalja. Prema istoriji, ali i iskustvima, vernici tvrde da su se najčešće rađala muška deca jer se grožđe sa ove loze bere svake godine na praznik Vozdviženja Časnog krsta - Krstovdan, 27. septembra, kada se i daje kao blagoslov prisutnom narodu u crkvi. Ostatak grožđa se suši i deli parovima radi potomstva.
Po predanju, u jedno sledovanje spadaju tri zrna grozda i jedno parče orezane loze, koje se stavlja u litar osveštane vode, koju oba supružnika piju pre svakog jela 40 dana, a potom suprug uzima jedno zrno, a supruga preostala dva.
Za to vreme jede se samo posna hrana i bračni drugovi svakodnevno čine po 50 poklona, a od toga ujutru 25 s molitvom:
"Gospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj nas." Uveče isto toliko poklona, uz reči: "Prepodobni oče Simeone, moli Boga za nas."
Nakon toga, bračni par mora da se uzdržava od bračne postelje.
foto: Kurir
Zablistala Sloboda kao Simka u "Korenima"
Želja za detetom jača od svega
Serija "Koreni" snimljena je po antologijskom romanu Dobrice Ćosića. Drugi roman velikog književnika prvi je laureat Ninove nagrade i napisao ga je kad je imao samo 33 godine. Radnja se odigrava u imaginarnom selu Prerovo, u poslednjim decenijama 19. veka, za vreme kralja Milana, a prati život bogate seoske porodice Katić i njihovih sluga.
U mnoštvu motiva i tema, posebno se izdvajaju motiv porodice i porodičnog sukoba između očeva i sinova, porodično poreklo i problem identiteta, održavanje kulta srpske nacionalne mitologije, politički sukobi koji dovode do oblikovanja srpskih intelektualaca školovanih u inostranstvu, patrijarhalna despotija kao kult, uloga i položaj žena u porodici, kao i mnogi drugi...
Simka, koju igra Sloboda, nije klasična patrijarhalna žena sa sela, već snažan ženski lik koji pati za ljubavlju i na neki način je žrtva, mora da rodi naslednika. Rastrzana, ona se odlučuje na spasonosni korak - da zatrudni sa Toletom, jednim od Đorđevih sluga. U novoj epizodi Sloboda rađa naslednika Adama, a u romanu, kad dečak napuni pet godina, ona se razboli i umire.
Kurir/J. Stuparušić, M. Dejanović/Foto: Aleksandar Jovanović Cile