Za svaku demokratski izabranu vlast dragoceno je da postoji konstruktivna i argumentovana opozicija kao korektiv te vlasti. Tu dragocenost Srbija nema.
Bio bih radosniji da imamo političke oponente od kojih bismo osećali barem blagu bojazan
Potpredsednik SPS i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić kaže da vlast nema razloga da se plaši opozicije i mogućih vanrednih izbora. Uoči kongresa stranke, ocenjuje da je Ivica Dačić vodio SPS uspešno i mudro, a onima koji na tu stranku i dalje gledaju kroz prizmu devedesetih poručuje da su se socijalisti i te kako reformisali, što ih je načinilo veoma "značajnim faktorom na političkoj sceni Srbije". U razgovoru za naš list Ružić govori i o vladi i premijerki, kosovskom pitanju, ali i o nekim tabu temama.
Za desetak dana biće održan kongres SPS, na kojem će se birati novo rukovodstvo stranke. Da li je izvesno da ostajete na mestu potpredsednika?
- Deseti jubilarni kongres SPS predstavljaće, pre svega, jedno veliko i veličanstveno okupljanje socijalista oko naše državotvorne ideje, naših programskih opredeljenja, uz kvalitetan osvrt na sadašnje stanje u srpskom društvu i trasiranje budućih koraka. Očekuje nas i izbor Ivice Dačića za predsednika SPS, izbor Glavnog odbora, Statutarne komisije i Nadzornog odbora. Ko će biti potpredsednici odlučivaće se na nekoj od prvih sednica Glavnog odbora nakon kongresa. Siguran sam da će to biti kvalitetan tim s Dačićem na čelu, ko god u njemu bio.
Kako biste ocenili dosadašnje Dačićevo vođenje stranke?
- Veoma uspešno, mudro, vizionarski, uz konstantu da SPS uvek vodi računa o državnom interesu na tom strateškom nivou bavljenja politikom. Suštinski, Dačić je na čelu rukovodstva SPS već 15 godina, a partija je u tom periodu preduzimala veoma izazovne korake i aktivno učestvovala u svim važnim društveno-političkim procesima, od evropskih integracija i otvaranja pregovora, preko briselskog dijaloga i dostojanstvene i diplomatske odbrane Kosmeta, do realizacije važnih infrastrukturnih projekata i sprovođenja važnih reformi.
Kako gledate na to što neki SPS i dalje vezuju za devedesete?
- Živimo u 2018. SPS je prošla put evolutivnih reformi još od 2003. Jednostavno, da to nije tako, odavno ne bismo bili značajan faktor na političkoj sceni Srbije, tako da oni koji nas vezuju za devedesete ili ne poznaju elementarne premise političke teorije ili su nedobronamerni. Ukoliko govorimo o pozitivnim tekovinama, pre svega Dejtonskom sporazumu, Republici Srpskoj, Rezoluciji 1244, svaki prosečan građanin Srbije primetiće da su to vrednosti na koje se svih ovih godina pozivaju sve vlade koje su birane u parlamentu. I pozivaće se.
Stiče se utisak da se i stranka nekako ograđuje od Slobodana Miloševića... Sve se ređe pominje.
- Milošević je bio državnik u teškom vremenu, uvek uz legitimitet dobijen od građana, istorijska ličnost, s vrlinama i manama, i lično smatram da treba prepustiti istorijskoj nauci da pruži objektivne i kvalifikovane ocene njegovih dometa. Mi kao partija smo odavno zauzeli kurs da nikoga ne unizimo, degradiramo ili izdamo, ali isto tako i da vodimo odgovornu politiku za budućnost Srbije u 21. veku.
Koliko ste zadovoljni saradnjom s premijerkom Anom Brnabić?
- Saradnja čitavog tima je na zavidnom nivou, mogu samo da iznesem pozitivne utiske o saradnji s premijerkom. Međutim, ono što je najvažnije i što predstavlja kvalitet, to je postizanje i dostizanje rezultata spram postavljenih ciljeva.
Pitanje rekonstrukcije Vlade je zasad stavljeno po strani, ali da li se plašite preispitivanja rada?
- Svaka rekonstrukcija koja donosi kvalitet, kao i uspostavljanje modela prolaznih vremena mogu biti lekoviti. Naravno, sve to se nalazi u domenu politički odgovorne odluke koja po prirodi stvari pripada pojedinačno najjačoj stranci i njenom lideru Aleksandru Vučiću.
Ima li umora među ministrima, kao što to ocenjuje šefica parlamenta Maja Gojković?
- Preokupiran sam svojim poslom, reformom javne uprave, optimizacijom funkcionisanja lokalnih samouprava, dragocenim segmentom našeg društva - nacionalnim manjinama, centralnim registrom stanovništva, unapređenjem inspekcija i mnogo čime još, tako da zaista nisam imao vremena da steknem bilo kakav utisak tim povodom. Važno je da svi odgovorno obavljamo svoj posao u Vladi, dok se u njoj nalazimo.
Spekuliše se da bi 2019. mogla da bude izborna godina. Šta bi za Srbiju značili još jedni izbori?
- Izborni ciklus, van redovnog termina, inicira se isključivo kad ne postoji stabilna parlamentarna većina ili postoji određena društveno-ekonomska krizna situacija u državi. Treća opcija može biti "državni razlog". Svakako, ukoliko i dođe do izbora, biće to refleksija duboko promišljene i odgovorne političke odluke najvažnijih političkih odlučilaca, a pre svega SNS.
Da li vlast treba da se plaši opozicije? Za vikend su krenuli i s protestima u Beogradu...
- Za svaku demokratski izabranu vlast dragoceno je da postoji konstruktivna i argumentovana opozicija kao korektiv te vlasti. Tu dragocenost Srbija nema imajući u vidu koliko je opozicija dezorijentisana, politički, programski i ideološki suprotstavljena unutar sebe, organizaciono jalova. Bio bih radosniji da imamo političke oponente od kojih bismo osećali barem blagu bojazan. Bilo bi to izazovnije. Što se tiče protesta u Beogradu, primetio sam da su imali višednevni "tim bilding" u postponoćnom terminu rijaliti programa kako bi se okuražili i podigli tenziju. Mislim da svi zajedno imaju jednu konstrukcionu grešku, prioritet im je politički slom jednog čoveka, predsednika republike, dakle destrukcija im je orijentacija, a kreativnosti i odgovora na sva važna državna i ekonomska pitanja nemaju. Razlog je jasan. Odgovore daje onaj koga žele da sruše, zajedno s najvišim državnim rukovodstvom.
Kako vidite stanje u vezi s kosovskim pitanjem? Situacija se svako malo zaoštrava...
- Nakon svakog diplomatskog poraza koji dožive, tzv. politički establišment u Prištini pobede Srbije posmatra s podozrenjem, ljubomorom i zavišću. Ponašaju se kao dete kome uzmete igračku i prave kardinalno neodgovorne poteze na štetu svih građana u kosovskom društvu, na štetu dijaloga, na štetu ionako krhke stabilnosti i svakako na štetu Srbije. Situacija jeste kompleksna, ali Srbija mora mirno, mudro i staloženo da na njihove ratne pokliče, carinske ratove koje vode, zabranu kretanja ljudi i robe, odgovori jasnim zahtevom za što brži odgovor Brisela zašto se dozvoljava kršenje CEFTA sporazuma, zašto se Unmik Kosovo ne sankcioniše, zašto se dozvoljava kršenje elementarnih evropskih vrednosti. Dug je put do cilja i važno je da shvatimo da je u pozadini svega nemoć, srdžba i ekstremna želja da poseduju nezavisnost na koju se pozivaju godinama, a za koju sve više shvataju da je ne poseduju. Racionalno bi bilo da shvate da će bez razgovora s Beogradom najveći gubitnici biti oni.
Da li vam je čudno što Zapad nije bio oštriji povodom odluke Prištine da uvede takse na robu iz centralne Srbije?
- Takozvana država Kosovo je očigledno očigledno političko mezimče Zapada ili barem najuticajnijih zemalja Zapada. Međutim, to mezimče navodno više ne želi da posluša ni mentore, jer su ih očigledno razmazili. Smatram da je urgentno prevaspitavanje "deteta koje je stupilo na pogrešan kolosek" jedini lek i da svakako može uroditi plodom. Metodi prevaspitavanja, barem kad je Vašington u pitanju, svakako su nepresušni i mogu biti vrlo lekoviti i u interesu regionalnog mira i stabilnosti.
Na kraju, o manje popularnim društvenim temama. Kakav je vaš stav o rijaliti programima? Gledate li ih?
- Nemam vremena, ali ni afiniteta da pratim tu vrstu programa. Svakako, evidentno je da su rijaliti programi fenomen koji postoji planetarno i da postoje oprečna mišljenja. Ipak, ukoliko tržište traži i apsorbuje takav program, oni kojima se to ne sviđa imaju na raspolaganju demokratsko pravo da na upravljaču promene kanal.
Jeste li i dalje za legalizaciju prostitucije?
- S obzirom na to da je očigledno da seksualni rad postoji od antičkih vremena i da ga je nemoguće iskoreniti, podržavam prelazak iz kriminalnog miljea i uvođenje u legalne tokove, pre svega, zbog poboljšanja položaja seksualnih radnika i radnica, njihove zdravstvene zaštite, samim tim i zdravstvene zaštite korisnika usluga, takođe i lične bezbednosti onih koji se bave "najstarijim zanatom". Društveni interes bi bio zadovoljen i smanjenjem stope kriminala, ali i naplaćenim porezom u budžetu. Svestan sam da ima dosta kvazipuritanaca koji su protiv ovakve ideje.
A legalizacija marihuane - da ili ne?
- Legalizaciju marihuane u medicinske svrhe svakako podržavam imajući u vidu da su mnoga naučna istraživanja dokazala da pojedine supstance sadržane u marihuani pomažu u tretmanu kancera, bolesti šećera, itd.
Istopolni brakovi u Srbiji?
- Smatram da smo kao društvo još uvek daleko od društvenog konsenzusa o tom pitanju. Na drugoj strani, važno je da homofobija poslednjih godina polako jenjava u srpskom društvu i da se uvažava pravo na različitost. Međutim, od jedne činjenice ne možemo okretati glavu. Više desetina hiljada građanki i građana Srbije, pripadnika LGBT populacije, žive u zajednici sa svojim partnerima, partnerkama i susreću se s praktičnim, nekada nepremostivim problemima kao građani ove države: posete partnerima u bolnicama, zatvorima, zdravstvena zaštita i socijalna pomoć za nezaposlenog partnera, podela stečene imovine ili nasleđivanje, zajedničko uzimanje kredita. Neki će ovo podizanje svesti dočekati na nož, ali kao demokratsko društvo imamo obavezu da vodimo računa o svim našim građanima i o svim manjinama koje žive u Srbiji.
Boban Karović/ Foto: Marina Lopičić