Bol... Samohrani otac iz sela Kostol kod Kladova kaže da mu je ćerkica bila ceo svet i da jedva čeka da sklopi oči kako bi barem u snu bio sa svojom mezimicom.
Anabela mi je bila sve u životu. Bila je tatina mezimica i ceo moj svet. Prošlo je tri meseca otkako je nema i sve više mi nedostaje. Ne mogu bez nje, dođe mi da se ubijem, jer ovo nije život.
Ovako za Kurir počinje svoju ispovest Mile Džonkić iz sela Kostol kod Kladova, koji je 3. septembra ostao bez svoje ćerke Anabele (8). Podsetimo, devojčica se kobnog dana utopila u Dunavu dok je, igrajući se, pokušavala da sa jednog čamca preskoči na drugi. Kako se pretpostavlja, nesrećno dete se okliznulo i upalo u vodu, a kako u tom trenutku nije bilo nikoga pored nje, nije uspela da ispliva.
Bila je srećna
Mile, koji je bio samohrani otac, prisetio se svog poslednjeg dana s mezimicom.
- Anabela je tog dana bila srećna što je pošla u školu i što je bila s drugarima. Odveo sam je u školu, a kad su se časovi završili, sačekao sam je i doveo kući. Morao sam da odem do lekara da uzmem terapiju. Da sam znao šta će da se desi, vodio bih je sa sobom ili ne bih otišao po lekove - jecajući priča Mile i nastavlja:
- Kad sam se vratio od lekara, Anabele nije bilo. Mislio sam da je otišla da se igra s decom, jer to je i ranije radila. Šta ćete, dete ko dete. Čekao sam i čekao, ali ona se nije vratila. Otišao sam da je tražim, lutao sam po selu, ali nigde je nije bilo.
Očajni otac navodi da je za smrt ćerkice saznao sutradan, kad su mu policajci zakucali na vrata.
- Policija je došla s mojom doktorkom i rekli su mi da moram da pođem s njima. U prostorijama Hitne pomoći su mi saopštili da mi je dete mrtvo. Tada mi se sve srušilo. Onesvestio sam se i više ne znam šta je bilo sa mnom - prisetio se Džonkić.
Plače svaki dan
Kako kaže, svakodnevno razmišlja o Anabeli i ne prođe ni dan da ne zaplače.
- Bila je veselo i pametno dete. Volela je da se doteruje, kao i sve devojčice, da se slika i presvlači. Bila je umiljata. Obožavala je da se mazi. Sanjam je svake noći. Dođe kod mene, nasmeje se, zagrli me i vikne mi: „Tata.“ Jedne večeri sam sanjao kako me golica - priča neutešni otac i bolno dodaje:
- Jedva čekam da zatvorim oči, kako bih bio sa svojom lepom devojčicom.
Kurir.rs/Jelena Rafailović/Foto: Kurir