Titanik je možda mogao da izbegne strahovitu sudbinu, da su vlasnici kompanije Vajt star investirali u bolje motore, otkriva dokumentarac.
Britanski putnički brod potonuo je 15. aprila 1912. godine, sa više od 1.500 putnika. Titanik je bio na putu od Sauthemptona do Njujorka kada je udario u ledeni breg i potonuo u Atlantski okean. Već više od 100 godina, mnogi i dalje osporavaju da li su za to krivi vlasnici.
Teoretičari zavere često tvrde da je potonuće Titanika bilo deo prevare sa osiguranjem nakon što je brod blizanac Olimpik potonuo godinu dana ranije. Međutim, dokumentarac "Arogancija Titanika", otkriva jake dokaze da su gazde donosile odluke da štede novac, što je moglo da utiče na šanse za opstanak broda.
"Olimpijski brodovi (Titanik i Olimpik) su imali motore prilično skromne snage", otkriva dokumentarni film. Odluka se smatrala ekonomičnom, mada su već tada ti motori bili zastareli.
Konkurentska kompanija Kunard je insistirala na ugradnji četiri najsavremenije turbine, a Vajt star se opredelio za dva staromodna motora i jednu turbinu.
"Ovo se smatralo veoma ekonomičnim, ali je u stvarnosti već zastarelo i manje efikasno". U 11:40 sati, 15. aprila 1912. godine, mornar Frederik Flet je video ledeni breg ispred broda i obavestio prvog oficira Vilijama Mardoka. On je pokušao da skrene brod ali je bilo prekasno. U sudaru je probijena čitava strana Titanika.
Da su vlasnici koristili isti motor kao i njihovi rivali, Kunard, brod bi bio brži bar za pet čvorova, što je možda bila ključna razlika u izbegavanju katastrofe.
Međutim, najveći problem se dogodio nakon što su posada započela evakuaciju putnika. U 20 čamaca za spasavanje moglo je da se smesti samo 1.178 ljudi, uprkos tome što ih je na brodu bilo 2.208.
Kurir.rs/Express.co.uk
Foto: Profimedia