ĐACI UZVRAĆAJU UDARAC! UČENICA IZ HRVATSKE UZBURKALA JAVNOST: Nije normalno da učenici bacaju papiriće na nastavnike, ali je normalno da biologičarka njih gađa olovkama?
Učenica prvog razreda Turističke gimnazije u Vinkovcima Ana Novosel, odlučila je da da jednu novu perspektivu na temu nasilja u školama podstaknutu "čakovečkim slučajem", kada je profesor navodno nasrnuo na učenike koji su ga gađali kredom.
Bez dlake na jeziku izbacila je sve što joj je na duši i postavila niz pitanja profesorima na koje će sigurno doći mnoštvo odgovora.
Prenosi njeno pismo u celosti:
"I ja sam Franjo buna potpuno nebitna. Dragi moji nastavnici, išli ste i vi u školu – shvatamo mi to. Vi ste se školovali i školujete nas kako bismo mi školovali druge generacije koje nas čekaju. Skidam vam kapu što imate posla sa klincima poput nevaspitane dece koja vas gađaju kredama i što godinama trpite osobe koje omalovažavaju vaš rad i vaše dostojanstvo.
Ali, recite mi, koliko vas se zaista zapita kroz šta naša generacija zaista prolazi? Recite mi, koliko vas se smilovalo učeniku koji ima socijalnu anksioznost i teško mu je da priča pred celim razredom jer se ne oseća prijatno tako? Mali broj, verujem.
Većina vas će prozvati baš tog učenika jer "se nikad ne javlja"; "ništa mu nije jasno"; "ne ulaže trud i volju" koju bi trebao da poseduje.
Recite mi, kako možemo biti oslobođeni časova fizičkog vaspitanja ako imamo slomljenu nogu, a učenik koji ima strah od pričanja pred celim razredom mora svakodnevno da se izlaže pred masom ljudi? To ne vidite.
Mentalna bolest, socijalna anksioznost, uverava ljude na podsvesnom nivou i da nisu dovoljno dobri i da sve što kažu, nije tačno. Recite mi, koliko puta ste to uočili kod nekog?
Recite mi, koliko vas je radije ulagalo u znanje učenika, već ste odradili to što morate za novac/platu, a ne zato što volite da podučavate?
Školski sistemu, objasni mi molim te kako se zalažeš za dužnosti i obaveze? Školski sistemu kako da imam 8 sati sna ako me kod kuće čeka 7 predmeta sa 7 različitih zadataka? Objasni mi, molim te, i kako da se socijalizujem, steknem nova prijateljstva, budem sa svojom porodicom, i da stignem da učim, ako odlazim u školu u 11.30 i vraćam se u 7 uveče?
Školski sistemu, kako da držim dobru dijetu, kada u školskim kantinama držite peciva, kolače, kafe i ostale nezdrave obroke? Kako da imam kompletan, zdrav doručak ujutro, kako da spavam 8 sati ako imam zadatke do ponoći, a ustajem se u pola 7 kako bih peške stigla u školu?
Reći ćeš mi i kako nisi primetio da deca radije imaju želju da odustanu od edukacije (koja to nije) i da se ne školuju, pre nego da idu u školu i da znaju da ih čeka lepa budućnost jer će učiti nešto što ih zanima, prilagođeno njihovim mogućnostima?
Kako možeš da tvrdiš da smo mi svaka za sebe individua, a onda da nas staviš u grupu od 24 osoba i da učimo o istim stvarima, istim tempom?
Kako ću razlikovati grešku od neuspeha, ako me ti učiš da je to jednako? Tvrdiš da su greške sastavni deo školovanja, ali se moja ocena ne temelji na onome što ja znam, nego na pismenom ispitu sastavljenom od 15 pitanja i moje greške, koje određuju moj neuspeh?
Školski sistemu, mogu ti reći razliku između epifore i anafore, mogu ti reći razliku između težine i mase, mogu ti napamet reći koji datumi su bitni u razdoblju Osmanskog Carstva, mogu ti reći razliku između virusa i bakterija, mogu ti izdiktirati sve formule za izračunavanje površine i obima nekog tela ili lika, ali, možeš li ti da mi objasniš razliku između mog psihičkog zdravlja i napredovanja?
Kako ti i dalje živiš znajući da deca više nisu dobro zbog tebe? Da više ništa nema veze sa učenjem i edukacijom, nego prolaženjem? Ali, nema veze što ludim. Ionako su moje ocene bitnije nego moje psihičko zdravlje. Kako da odrastem u normalnu osobu, ako mi ti govoriš kada ću tj. neću da popijem vodu, kada smem/ne smem da idem na wc?
A vi, nastavnici, učesnici teorije "I ja sam Franjo", pokažite mi koliko vas može da podigne ruku u vazduh i da kaže da se nikad nije zamerio nekom učeniku? Reći ću vam da ima i nas, učenika, koji smo trpeli/trpimo psihičko nasilje od strane vas, nastavnika-gotovo svakodnevno.
Nije normalno da učenik kaže nastavniku da "puši k***c", ali normalno je da nastavnica muzičkog govori svaki čas učeniku (koji pripada romskoj nacionalnosti) da se ponaša kao majmun?
Nije normalno da učenici bacaju papiriće po razredu ili da pogode nastavnika papirićem, ali normalno je da nastavnica biologije gađa učenike olovkama jer je "ne slušaju"?
Nije normalno da učenik kaže nastavniku da nije shvatio deo gradiva jer je teško objasnio, ali normalno je da nastavnik istorije kaže za učenike da su đubard, jer nisu uložili dovoljno truda u ispit za koji im je on rekao da uče? Nije važno ni što su i učili, pomeša im se jer imaju još 13 predmeta da uče?
Nije normalno da učenica ne ide na čas fizičkog vaspitanja jer ima osećaj nelagode zbog čudnog nastavnika koji ceni dečke više nego devojčice, ali je normalno da on njoj govori kako joj neće dati šansu da podigne ocenu ni da joj neko umre, bez obzira na to što nije upoznat sa time da je ona imala želju da se trudi, ali joj nije bilo jasno zašto dečaci mogu da nose trenerku, a nastavnik kod devojčica insistira na šorcevima ili kratkim helankama?
Nije normalno da se učenik jasno i glasno postavi ukoliko vidi nepravdu samo zato što je rekao nešto svojim rečima i odgovor mu je odbijen, iako je tačan, ali nije naučen napamet kao što piše u knjizi, ali je naravno normalno od nastavnice da dođe do učenice na malom odmoru i da joj preti kako bi joj bilo bolje da više ne razgovara tako sa njom stavljajući i majku učenice u kontekst?
Nije normalno da učenici nemaju želju da dođu na čas kod starije profesorke, koja nije profesorka nego osoba sa završenim kursom, ali je normalno da se ista preti plavim kovertama jer su joj učenici naglasili da je čas dosadan i da im se ne sluša o gnječenju paradajza u letnoj kuhinji?
Stvari koje vi ne vidite su zapravo stvari koje teško padaju učenicima, a niste ni svesni kolika je represija od strane vas na učenike. Da ima imalo prilagođavanja i volje za radom, učenici bi vas cenili. Kao učenik, znam da nijedan od nas ne bi ne poštovao nastavnika od kojeg vidimo da nas poštuje u celosti.
Birali ste sami posao i znate da je rad među ljudima komplikovana stvar, da ne možete očekivati med i mleko. Niko vas nije terao da radite ovaj posao 40 godina. 40 godina iste priče svake godine. Ako niste znali da vas čeka ovakav ishod i ako niste znali da se ovakve stvari događaju svuda, zašto ste odabrali ovaj posao? Ko vas je odabrao da radite ovaj posao?", pita prosvetne radnike Ana Novosel, učenica prvog razreda Turističke gimnazije u Vinkovcima.
Kurir.rs/ Srednja.hr
Foto: Profimedia