Pevač sevdalinki Božo Vrećo kaže da je uzor mnogim pripadnicima LGBT populacije ,koji u njemu traže utehu, otkriva da bi mu nedostajali pogledi okoline na koje je navikao od detinjstva i priča o predrasudama na Balkanu.
Božo Vrećo, umetnik anđeoskog glasa, odrastao je sa majkom i dve starije sestre. Otac mu je preminuo kada je imao pet godina, a njegova različitost privlači pažnju gde god da se pojavi.
- Zaljubljen sam u Beograd jer je on širokogrud i vraća mi tu ljubav. Uvek su posebni i posećeni.
Opisuju vas kao osobu anđeoskog glasa. Da biste pesmu otpevali sa puno emocija, morate li da je proživite? Koliko je bilo u vašem srcu boli?
- Bitno je da stasaš i budeš spreman da bi izneo pesmu i da bi mogao da saživiš sa njom i proživiš na sceni. Kada proživiš ljubavne brodolome, upravo te životne amplitude govore kroz sevdah i pokazuju koliko je tu puno ljubavi. Pišem tekstove koji odolevaju vremenu. Oni su simbioza čežnje, ljubavi i melanholije. To je ono što nas karakteriše kao ljude. Mnogo češće patimo nego što smo radosni.
Vi se razlikujete od drugih po mnogo čemu. Ljudi vas gledaju, ne skreću pogled. Koliko vam ti pogledi i današnje predrasude smetaju?
- Odrastao sam s tim pogledima i oni bi mi nedostajali. Međutim, ja sam se pre nekoliko dana vratio iz Njujorka, i tamo su se ljudi okretali. Ovde mi ljudi više prilaze, daju komplimente za stajling i energiju koju nosim. Kada sijate ljubavlju, možete i da je privučete. Divno je biti različit u tom segmentu da ste svoji, da ništa ne radite iritantno, nego svojstveno svojoj umetnosti i svom unutrašnjem biću.
Mogli smo da vidimo da vas pripadnici LGBT populacije često zaustavljaju da se fotografišu i pričaju sa vama. Traže li savet?
- Sigurno. Prilično sam otvorena i osoba od poverenja. Moja publika nalazi u meni utehu i kroz moj život jačaju i menjaju neke stvari nabolje u svom životu. Puno mi pišu, a ja im odgovaram. Imam direktnu komunikaciju. Sinergija s publikom je emotivna bez ikakvog ograničenja. Negde sam im uzor. Navikao sam da nemam privatni život.
Vaš odevni stil je više prilagodljiv inostranstvu. Koliko sto se susretali sa negativnim stranama te vaše posebnosti na Balkanu?
- Sigurno je da sam se susretao, međutim, ponašao sam se na način da se ne plašim ljudi. Da se ne plašim upravo takvih reakcija. Znate ono, ako se bojite životinja, one će vas ugristi. Tako je isto i s ljudima. Ako prilazite otvorenog srca bez zadrške i straha, mislim da se kao bumerang sve ono negativno odbija od vas i dolazi samo ono lepo i pozitivno. Takav je slučaj sa mnom. Nema tu posebne čarolije niti formule. Naprosto, bitno je da budete svoji i celi kosmos se postara da se dobre stvari dešavaju.
Otvoreno ste pisali o ljubavnim brodolomima, krahovima koje ste proživljavali. Da li ste sada obazriviji?
- Sigurno. Negde smo ljudi po emocijama. Te emocije nas čine jednakima i nijednog trenutka to nisam hteo da zadržim za sebe. Želeo sam da to podelim sa publikom, s ljudima koji me vole. Međutim, iz svake veze izlazimo mudriji, spremni da promenimo stvari za idući put. Ono što je sigurno jeste da s ništa nije promenilo po pitanju moje ljubavi, koliko ću voleti neku narednu osobu, koliko ću ljubavi imati u sebi. Trebalo mi je nekoliko dana da ojačam, da izađem i imam koncerte. Zaista sam jaka osoba koja prebrodi sve to.
Majka ne obraća pažnju na ono što okolina priča o meni
Vaš oslonac u životu je majka. Koliko joj je bilo teško da vas prihvati onakvim kakvi jeste?
- Ona nikada nije imala problem s tim šta okolina kaže. To nije prihvatala. Ona je majka koja me je rodila takvoga. Ona nije neko ko će ispunjavati želje drugih, ko će svoje dete odgajati na način kako to sredina diriguje. Ona je imala svoj sistem koji se pokazao ispravnim. Stvorila je od mene divnog čoveka, iskrenog. Niti nijednog trenutka nije pogrešila. Ostala je stamena, čvrsta, jaka. Ona je moja potpora, moja muza. Uvek je tu uz mene na mojim koncerta. To je gnezdo kojem se uspešno vraćam.
Kurir.rs/Blic, Foto: Printscreen/Instagram