Naša budućnost na Zemlji mogla bi da bude naša prošlost. Naučnici su pokazali da čovečanstvo preokreće dugotrajni trend hlađenja koji traje 50 miliona godina, a za to su nam bila potrebna samo dva veka.
Tri različita modela budućnosti Zemlje pokazuju da ukoliko se ne ograniči efekat staklene bašte, odnosno emisija štetnih gasova, nastaviće se zagrevanje sve dok u 2100. klima ne počne da liči geološkom periodu eocena.
Prema istraživanjima do 2030. klima na Zemlji biće slična onoj sredinom pliocena, što je povratak više od tri miliona godina u geološku prošlost. Bez smanjenja emisije gasova naša klima će do 2150. moći da se uporedi sa toplim eocenom, periodom koji je obeležilo Zemlju pre 50 miliona godina i koji je bio bez leda.
“Ako o budućnosti razmišljamo kroz prizmu prošlosti, to kuda idemo je za ljudsko društvo neistražena teritorija”, kaže vođa istraživanja Kevin Burke sa univerziteta Viskonsin-Medison.
“Idemo prema vrlo dramatičnim promenama u vrlo ubrzanom vremenskom okviru preokrećući trend hlađenja planeta u nekoliko vekova”.
Sve vrste koje danas žive na Zemlji imale su pretke koji su preživeli eocen i pliocen, ali videćemo da li će ljudi, flora i fauna moći da se prilagode ovim brzim promenama. Ubrzana stopa promena je čini brža od bilo čega što je život na Zemlji ranije iskusio.
“Ljudi imaju problem da predvide kako svet da izgleda za pet ili deset godina. Ovo je oruđe za to – da o promenama razmišljamo koristeći duboke geološke analogije Zemljine istorije”, kaže Burke.
Tokom eocena kontinenti na Zemlji su bili bliži, a globalne temperature su bile prosečno 13 stepeni više nego što su danas. Dinosaurusi su nedavno izumrli i prvi sisari poput prakitova i prakonja su se množili na planeti. Na Arktiku su bile močvarne šume poput onih koje danas vidimo na jugu SAD.
U pliocenu Severna i Južna Amerika su se tektonsk spojile, klima je bila suva a kopneni mostovi omogućavali su širenja životinja po kontinentima, atada su se stvorili i Himalaji. Temperatura je bila 1,8 do 3,6 Celzijusa viša nego što je danas.
Za potrebe istraživanja naučni tim je ispitao sličnosti klimatskih projekcija i nekoliko razdoblja geološke istorije koja uključuju rani eocen, sredinu pliocena, poslednje međuledeno razdoblje pre 129 do 116 hiljada godina, sredinu holocena pre 6000 godina, predindustrijsko razdoblje (pre 1850.) i početak 20. veka.
Modeli pokazuju da zagrevanje kreće iz sredine kontinenata i širi se prema obalnim područjima.
Kurir.rs/Dnevno.hr
Foto Profimedia