Japanske trupe koje su se početkom 1945. godine našle na ostrvu Ramri na obalama Mjanmara (tadašnje Burme) našle su se pred teškim zadatkom. Morali su da donesu odluku, hoće li u begu od neprijateljskih vojnika pokušati da pređu močvaru prepunu smrtonosnih krokodila.
Oni koji su preživeli bitku nisu dobro prošli kad su izabrali beg preko tih krokodilskih voda. Nestali su u noći.
U to vreme britanskim snagama bila je potrebna vazdušna baza na ostrvu Ramri kako bi mogli da nastave s napadima na Japance, a hiljade njih držalo je ostrvo. Iscrpljujuća bitka trajala je gotovo dva meseca. Dve vojske bile su na mrtvoj tački sve dok pripadnici britanske kraljevske mornarice uz pomoć indijske brigade nisu zaobišli japanske pozicije. Taj manevar podelio je grupu na dva dela i izolovao oko 1.000 japanskih vojnika.
Britanci su im poslali poruku da bi trebalo da se predaju. Japanci su bili zarobljeni i bez ikakve šanse za begom. No kako nisu hteli da prihvate predaju, odlučili su da krenu na put dugačak gotovo 13 km kroz močvarno područje.
Hodali su kroz guste i blatom prepune delove što im je otežavalo kretanje.
Britanci su njihov napredak pratili iz daljine, s ruba močvarnog područja. Nisu im se približavali, jer su znali da ih na tom području čeka klopka, ona prirodna i smrtonosna. Krokodili.
Morski krokodili su najveća vrsta krokodila dužine oko pet metara i težine oko 450 kilograma, a zabeleženi su i puno veći primerci. Močvare su njihovo prirodno stanište a ljudi im ne mogu parirati po brzini, veličini, i pre svega sirovoj snazi. Znali su Japanci da ti krokodili imaju reputaciju ubijanja ljudi no svejedno su pobegli u močvare. Taj stravičan trenutak susreta s njima, mnogi od njih ipak nisu preživeli.
Ubrzo nakon ulaska u močvarno područje počeli su da padaju pokošeni bolestima, dehidracijom, i gladi. Komarci, pauci, otrovne zmije, škorpioni, skriveni u svakom delu tih močvara počeli su ih ubijaju, jednog po jednog.
Krokodili su se pojavili kada su ušli dublje u močvaru. Posebno loša bila je činjenica što su oni bili noćna bića, a svoj su plen lovili po mraku. Nekoliko britanskih vojnika rekli su kako su krokodili iz mraka smireno čekali, vrebali japanske vojnike.
"Noć je bila najgora koju pamtim, koju su trupe marinaca doživele. Krokodili, uznemireni zvukovima borbe i mirisom baruta, namamljeni krvlju koja se cedila s ljudi, pritajili su se između drveća. Njihove oči su virile tek nekoliko centimetara iznad vode, promatrajući svoj sledeći, poprilično obilan obrok. Kako je oseka nastupala, krokodili su se primicali sve bliže ljudima koji su se posakrivali u blatu. Napadali su bez upozorenja", pisao je učesnik bitke Brus Stenli Vrajt.
Od njih hiljadu preživelo ih je samo 480. Ovaj je napad ostao zapisan u Ginisovoj knjizi rekorda kao najveći napad krokodila u istoriji.
Kurir.rs/ Express.hr
Foto: Profimedia